NAJVEĆA PRETNJA EVROPI NISU KINA NI RUSIJA Šok izjava iz Amerike: Evropa sama sebi radi o glavi

- Najveća pretnja Evropi nisu Kina ni Rusija. To je unutrašnja pretnja. To je migraciona politika koja urušava kulturni temelj Evrope. To su ekonomske politike koje ih čine manje konkurentnima. To je politika nacionalne bezbednosti - rekao je Vens.

On je optužio evropske lidere za gušenje političke opozicije, kao i za nedovoljna izdvajanja za odbranu i nastavak kupovine ruskog gasa.

Podrška iz Rusije

Vensove reči izazvale su snažne reakcije u Rusiji. Pregovarač i specijalni investicioni izaslanik predsednika Rusije, Kiril Dmitrijev, koji je ove nedelje boravio u Vašingtonu, javno je pohvalio stav američkog potpredsednika.

- Vens jasno vidi suštinu onoga što se dešava: glavni problem Evrope nije Rusija. On naglas izgovara ono što evropski političari šapuću po ćoškovima, ali se plaše da priznaju javno. On stvari naziva pravim imenom, za razliku od briselskih birokrata koji se kriju iza parola. Evropi nisu potrebni novi neprijatelji, već iskren razgovor o sopstvenim greškama - napisao je Dmitrijev na svom Telegram kanalu.

Optužbe za licemerje

Vens je optužio Evropu za dvostruke standarde, navodeći da evropski lideri govore o „ruskoj pretnji“, dok istovremeno nastavljaju da kupuju ruski gas i izdvajaju minimalna sredstva za vojsku.

- S jedne strane tvrde da je Rusija najveća pretnja, a s druge kupuju gas od nje za milijarde dolara i troše samo jedan procenat svog BDP-a na odbranu. Mi trošimo tri ili četiri procenta. Ta retorika jednostavno ne odgovara stvarnosti - rekao je Vens.

Foto: Shutterstock

Međutim, statistika Evropske unije pokazuje da je udeo ruskog gasa u uvozu EU opao sa više od 40% u 2021. godini na oko 11% u 2024. Takođe, rashodi za odbranu u Evropi su u porastu: prema procenama NATO-a, sve članice Alijanse prošle godine trošile su više od 1% BDP-a na odbranu, a osam zemalja se približilo ciljanom nivou od 2%. Najviše su izdvajale Poljska (4,12%) i Estonija (3,43%), dok su Sjedinjene Države bile treće sa 3,38%.

Kritika presude Marin Le Pen

Vens je kritikovao i, kako je naveo, političko gonjenje opozicionih lidera u Evropi, očigledno aludirajući na presudu liderki francuskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, koju je sud proglasio krivom za zloupotrebu sredstava Evropskog parlamenta.

Le Penovoj je odmah zabranjeno da se kandiduje za bilo koju izbornu funkciju narednih pet godina, a nepravosnažno je osuđena na četiri godine zatvora, od čega dve uslovno. Presuda je izazvala burne reakcije čak i unutar Francuske — premijer Fransoa Bajru izjavio je da je „zbunjen“ odlukom suda, naročito merom o hitnoj zabrani kandidature.

Istovremeno, Vens nije izneo nikakav komentar na represiju opozicije u Rusiji ili Kini.

Slična retorika i u Minhenu

Ovo nije prvi put da Vens koristi kritički ton prema Evropi. Tokom govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru, nije pomenuo Ukrajinu, iako ta zemlja već više od tri godine trpi potpunu rusku invaziju.

Takođe, u procurelom zatvorenom četovanju američkih zvaničnika o planiranim napadima na Jemen — u kojem se greškom našao i jedan američki novinar — Vens je napisao da „mrzi što opet mora da spasava Evropu“, što je izazvalo burne reakcije u američkoj političkoj javnosti.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI