Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov izjavio je da će poštovati sve eventualne postupke koji bi se pred Venecijanskom komisijom vodili protiv njega, kao i svaku odluku ili meru koja eventualno bude doneta, ali je jasno poručio da ga to neće ućutkati u borbi za vladavinu prava i demokratiju, čak i po cenu gubitka funkcije i članstva u tom telu.

Petrov je u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima naglasio da će, ukoliko odluke budu nepovoljne po njega, svoj mandat staviti na raspolaganje Vladi Srbije.

„Nije to prvi put. CEPRIS je još u februaru prošle godine pisao pismo Venecijanskoj komisiji, koje se očigledno zagubilo negde 'na autoputu kroz Hrvatsku'. Pošto jedna nije bila dovoljna, njih nekoliko nevladinih organizacija, uputile su novu pritužbu Venecijanskoj komisiji protiv mene. Venecijanskoj komisiji sam tada priložio autentične izjave i prevode mojih tekstova na engleskom jeziku. Ni tada se povodom toga nisam oglašavao, ali pošto su ove organizacije, ovog puta u još većem broju, iznele tvrdnju da sam Univerzitet u Beogradu, moju kuću u kojoj sam stekao profesorsko ime i najviša nastavno-naučna zvanja, nazvao 'paravojnom tajnom organizacijom', ne mogu da oćutim“, istakao je Petrov.

On je naglasio da za njega Univerzitet u Beogradu predstavlja svetinju.

„Godinu i po dana izložio sam sebe i svoju porodicu najvećim naporima, odustao od komfornog zaklona koji nude dve pozicije - 'profesorska' i 'ustavnosudijska', da bih pravnom argumentacijom, na način na koji najbolje umem, ne tvrdim uvek i najbolje, doprineo da se zaustave haos i bezvlašće koji su zavladali našim fakultetima“, naveo je Petrov.

Dodao je da se borio za povratak nastavi i ispitima, kao i za prava studenata, njihovih roditelja i očuvanje dostojanstva i integriteta.

„Borio sam se za dijalog i smirivanje tenzija. Borio sam se za to da najviše pravosudne institucije i one koje su zadužene da im obezbede nezavisnost i nadziru njihov rad bolje komuniciraju i među sobom i sa javnošću. Borio sam se za odgovornost onih koji sebe smatraju apsolutno zaštićenim i neodgovornim. Borio sam se da se stvari nazivaju pravim imenom“, istakao je on.

Petrov je naveo da smatra nedopustivim tvrdnje da Srbija nema šefa države, ističući ustavnu ulogu predsednika Republike.

„Dajem dobru nagradu profesoru ustavnog prava bilo gde na svetu, koji je iole objektivan, a da nije član tih organizacija što se 'na mene tuže', koji će reći da predsednik republike nije šef države ili da država uopšte može postojati, a da nema šefa države. To je isto toliko besmisleno kao da nema vladu koja se može nazivati i ministarskim savetom ili parlament koji se može nazivati 'kongres' ili 'kortes'“, naveo je Petrov.

Kako je dodao, rezultate svog rada neće ocenjivati nevladine organizacije, već relevantne domaće i međunarodne institucije, kao i građani.

„Prepuštam ih na ocenu i svakom roditelju svakog studenta, svakom profesoru koji smatra da se nastava i ispiti ne smeju prekidati čak ni u vanrednom ili ratnom stanju, svakom rektoru na svetu koji ne bi dozvolio da se zapaljiva oruđa i sredstva drže u akademskom prostoru, svakom građaninu Srbije koji ne želi da bude zaustavljen nego da se kreće“, dodao je Petrov.

Govoreći o Venecijanskoj komisiji, ponovio je da će poštovati sve njene odluke.

„Ako ona na bilo koji način bude nepovoljna, staviću na raspolaganje svoj mandat mandataru. A taj mandatar, uz najviši respekt prema Venecijanskoj komisiji, jeste Vlada Srbije. Moja država me je imenovala, ona jedino može i da me povuče. Meni su gospodo 'saborci' u borbi za vladavinu prava, ljudska prava i demokratiju, za razliku od vas materijalne vrednosti i funkcije sredstvo, a ne ultimativni cilj“, naglasio je Petrov.

Istakao je da funkcije treba da služe opštem dobru, a ne pojedincima ili grupama.

„Da ostanem i bez članstva u Venecijanskoj komisiji i bez funkcije u Ustavnom sudu, nećete me ućutkati, što vam je očigledno jedini cilj. Visoko vrednujem inteligenciju pojedinaca u vašim redovima koji su mi dobro poznati, ali me čudi da oni nisu upoznali mene kad su me tako pažljivo proučavali mereći mi neretko svaki lapsus ili slovnu grešku. Mene nije moguće zaplašiti gubitkom funkcije kao što me ne možete ni motivisati ponudom funkcije“, naveo je Petrov.

Dodao je da funkcija predstavlja veliko breme i odgovornost.

„Mene nijedna funkcija neće zanimati tako da bih zbog nje izašao na terasu viševekovne institucije da pozajmljujem od nje moć i legitimitet. Mene podrška 3.900 'studenata i građana', čak i da su mirno okupljeni i dostojanstveni, ne bi navela na pomisao da sam iznad ostalih i da mi je dozvoljeno sve ono što je svakom rektoru i običnom čoveku oduvek bilo nedozvoljeno. Napadajući mene nećete ojačati svog predsedničkog kandidata, jer tražeći ko bi mu mogao biti dovoljno (ne)dostojan protivkandidat, previđate, nepoznajući naš narod, da domaćin koji sruši sopstvenu kuću, odnosno instituciju i zanemari svoju porodicu, nikad neće moći da zadobije poverenje građana Srbije“, poručio je Petrov.

Na kraju je poručio da nevladine organizacije treba da se vrate suštinskoj ulozi civilnog društva.

„To znači da promovišu dijalog posredstvom prava i argumenata, štite ljudska prava svih, a ne samo 'njihovih'. I još nešto. Da počnete da se suštinski menjate, jer svetski poredak u kojem ste nastali nestaje, a novi se 'u porođajnim mukama' rađa i biće mu neophodna pomoć svih dobronamernih, stručnih i odgovornih ljudi“, zaključio je Petrov.