ČVRSTA ENCIKLOPEDIJA Muzej kamenja pod otvorenim nebom na Divčibarama: Deo srpskog Struganika ugrađen u operu u Beču

Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena. Biolog, entuzijasta Predrag Petrović za sve ljubitelje geologije napravio je na svom imanju u selu Paštrić kod Mionice jedinstven Muzej kamena.

Pod otvorenim nebom nalazi se nekoliko stotina retkih eksponata, na kojima bi nam pozavideli i svetski muzeji, a jedan od takvih su i litografske stene koje su nekada bile od velikog značaja.

- Na njima se štampalo, na njima umetnici rade. Te litografske stene mogu se pronaći samo ovde i na još jednom mestu u Selenhofenu u Nemačkoj. Korišćene za litografiju, bile su izvozni brend Srbije. Davne 1890. godine kada je pravljen toranj u Parizu, na upriličenoj izložbi bio je naš kamen iz Struganika. Kamenom iz ovog kraja obložena je i zgrada opere u Beču - kazao je za RINA biolog Predrag Petrović.

Muzej kamena zamišljen je kao edukativna lokacija koja će zaljubljenicima u geologiju otkriti retke i jedinstvene vrste. Najteži deo, kako kaže Peca, bio je dopremiti sve te stene do njegovog domaćinstva, ali vredelo je truda. Deo eksponata nalazi se pod otvorenim nebom, gde je nikao i jedinstveni kameni bukvar - citati književnika ispisani na stenama, a simbolično je dobio naziv „Sto gromada za 100 velikana“.

Foto RINA

- Kada je Matija Bećković ovde bio u poseti, jedna stena me je podsetila na njega, pa se tako rodila ideja da stihovi iz njegove knjige budu uklesani na njoj. Nakon njega i drugi velikani su dobili svoju stenu, poput Desanke Maksimović, Njegoša. Za njega sam izabrao stenu krečnjačkog tipa, pretaložen pre nešto više od 80 miliona godina u Struganiku. Simbolično je to stena od dva metra, a kako smo taj kamen natovarili i postavili ovde, samo mi znamo. Nije bilo nimalo lako -rekao je ovaj biolog.

Četiri hiljade ljudi godišnje obiđe ovo imanje u selu Paštrić. Ljubitelji geologije obožavaju ovo mesto, gde preko 300 eksponata čeka da bude viđeno i primećeno.

- Ovo je prava enciklopedija znanja kad je u pitanju geologija. Ovde postoje primerci koji se nigde drugo ne mogu videti. Na primer, breča, šarena stena je otkrivena pre šest godina na planini Maljen i nigde u svetu nema više ovakvih primeraka. Mnogi muzeji u Evropi bi želeli da imaju u svojoj kolekciji ovakav eksponat , ali zasad im ne damo - kaže Predrag.

Foto RINA

Zasad su sve stene iz valjevskog kraja, a plan je da ih bude iz svih krajeva Srbije, a Peca poručuje da iako vam možda svi deluju slično - dva kamena ne postoje.

BONUS VIDEO 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI