Na početku razgovora je istakao da građani mogu da naplate štetu, ali da odgovornost zavisi od toga čije je drvo, odnosno da li se nalazi na javnoj površini ili privatnom posedu.

"U praksi su ovakvi slučajevi pravno i činjenično složeni i ne mogu se svesti na jedno univerzalno pravilo, jer se odgovornost procenjuje od slučaja do slučaja, uzimajući u obzir stanje drveta, okolnosti događaja i dokaze", rekao je advokat. 

Ukoliko se drvo nalazilo na privatnom posedu, zahtev za naknadu štete, prema Rajkovićevim rečima, ide direktno vlasniku. Ako nema dogovora ide se na sudski postupak.

"Ako se drvo nalazilo na javnoj površini odštetni zahtev se podnosi Gradu, odnosno javnom komunalnom preduzeću", kazao je advokat Saša Rajković za portal Juronjuz Srbija. 

Dodao je da građani prvo treba da se obrate policiji koja će da uradi zapisnik i da fotografiše mesto nesreće. 

"Nakon toga se obraćaju Gradu, nadležnom javnom komunalnom preduzeću ili vlasniku parcele, u zavisnosti od toga da li je drvo na javnoj ili privatnoj površini. Ukoliko ne dođe do sporazuma, sledeći korak je pokretanje sudskog postupka", objasnio je. 

Vlasnik na čijem je vozilu nastala šteta zahtev podnosi tako što uz njega prilaže dokaz o vlasništvu, fotografije nastale štete i mesta događaja, zapisnik policije ili komunalne službe i procenu visine štete. 

"Ako je vozilo kasko osigurano, postupak je znatno jednostavniji. Podnosi se odštetni zahtev osiguranju, procenitelj izlazi na teren obično u roku od 15 dana, daje procenu štete i sredstva se uplaćuju vlasniku vozila", naveo je advokat. 

Dodao je da građani obično dobijaju naknadu za stvarnu štetu na vozilu, ali da je pored toga moguće tražiti i druge oblike štete nastale usled događaja, ukoliko se mogu dokazati.

"Najčešće se takva šteta utvrđuje pred sudom", zaključio je razgovor advokat Saša Rajković.