JAHORIZAM I RENESANSA Nezaustavljivost vizionara Dejana Ljevnaića
Piše: E. A.
Semantička povezanost naslova članka i jedne civilizacijske epohe može se učiniti teatralnom i pretencioznom, no procvat koji je Jahorina doživela dolaskom Dejana Ljevnaića pre nešto više od sedam godina na mesto direktora Olimpijskog centra Jahorina opravdava ovakvu vrstu poređenja.
Promo
Ideal humanizma je sposoban i svestran čovek, što Ljevnaić potvrđuje i vlastitim primerom i timskim radom, a obeležja renesanse su progres, kreativnost, savremenost - sve što je Jahorina doživela od 2017.godine.
Od tada do danas, OC Jahorina postavlja nove standarde, diže vrednosne lestvice i pomera granice zimskog turizma. Tako su i ovu sezonu otvorili prvi u regionu, 29. novembra, što će, uz svakodnevni rad sistema za veštačko osnežavanje, znatno produžiti broj dana skijanja.
- Kapacitet ski-staza 2017. godine bio je 15 km, a 2025. godine skijaši uživaju u 54 kilometra alpskih staza. Te nama referentne sezone 2016/17. Jahorinu je posetilo oko 30.000 skijaša, danas je taj broj veći za gotovo 390.000. Godine 2016/17. na raspolaganju je bilo devet instalacija za vertikalni transport, danas ih je 19 s ukupnim prometom od oko 35.000 skijaša na sat. Time se skraćuje vreme čekanja na liftovima i omogućava više vremena za uživanje u sportu. Iz tri veštačka jezera najmoderniji sistem osnežavanja pokriva 70% kapaciteta skijališta i omogućava produkciju snega bez obzira na spoljne temperature, garantujući kvalitetnu zimsku sezonu. Zahvaljujući novoj rasveti, koja je povezala i staze „Novak Đoković“ i „Prača“, na noćnom skijanju na raspolaganju je 12 km osvetljenih staza.
Promo
Jahorina je danas dom 11 homologovanih staza, ukupne dužine od 8,5 kilometara, koje su dobile prestižni certifikat Međunarodne skijaške federacije (FIS) i time su službeno priznate kao prikladne za održavanje skijaških takmičenja na najvišem svetskom nivou u sve četiri skijaške discipline: spust, slalom, veleslalom i super G. Rezultat toga je da danas brojne profesionalne skijaške ekipe dolaze na Jahorinu zbog vrhunski pripremljenih staza koje zadovoljavaju sve standarde Svetske skijaške federacije.
Matematika je egzaktna nauka, brojke neumoljive i plastično objašnjavaju koliko se Jahorina proteklih sedam godina razvila i pozicionirala kao jedna od najtraženijih turističkih destinacija u jugoistočnoj Evropi, zimi definitivno najtraženija - ističe Ljevnaić.
U prilog njegovoj tvrdnji govore slike i statistike s Jahorine s početka januara ove godine.
Planina je već u prvim danima 2025. godine izgledala kao mala košnica.
Starije generacije koje ovu planinu pamte iz 80-ih godina prošlog veka upoređivale su je s posećenošću tokom Zimskih olimpijskih igara 1984. Možete sresti goste iz svih delove Evrope, procentualno najviše iz ex Yu republika, pa ćete u gondoli ili na šestosedu sigurno izblejati i baciti priču s Beograđanima, toplo se ispričati s duhovitim Sarajlijama, proćakulati s lipim Splićanima ili do vrha lahko prihajati sa Slovencima. Tako je 2. januar u dosadašnjem toku sezone bio najposećeniji dan s više od 8.000 skijaša i bordera i oko 3.000 posetilaca u ugostiteljskim obektima, dok podaci do 15. januara govore da je promet u odnosu na isti period prošle godine veći za 63%.
- To je bila moja misija od samog početka, da benefite oseti cela industrija. Bio sam vođen prostom analogijom, ako ski-centar bude posećen - punim kapacitetom će raditi hotelijerstvo, ugostiteljstvo, privatne smeštajne jedinice, ali i ski-instruktori. Ako se Jahorina toliko razvije, korist će osetiti i šire područje: Pale, Istočno Sarajevo, Trebević, Ravna planina. O kakvoj koristi govorim? Koristi u kojoj će ljudi iz tih lokalnih zajednica profitirati od posete gostiju Jahorinu, samim tim i bolje živeti.
- No, 2017.godine to nije bila ni projekcija, niti perspektiva Jahorine. Naprotiv, mnogi su joj predviđali propast, stanje smatrali nepopravljivim, preduzeće neupravljivim. Za nekoga ko je u turističkoj i ski-industriji dugi niz godina, bio je izazov naslediti akumulirani minus od 21,12 miliona maraka, a sedam godina posle imati rast u prometu veći za 19 puta. Nedavno sam čuo sjajnu teoriju koja potvrđuje taj razvojni tranzicijski put, a to je da velike promene i rezultate ne postižemo u homeostazi, nego u krizi.
Tako smo i mi krizne cifre pretvorili u impresivne. Promet od 3,37 miliona KM iz 2016. godine pretvorili u promet od 11,94 miliona maraka u 2022. godini. Tako se nemoguće pokazalo mogućim, nepopravljivo popravljivim, a pad smo uspeli transformisati u rast. Da je to priča iz bajke, rekli bismo da je svoje učinio čarobni štapić, no kako govorimo o javi i javnom sektoru, tada odgovor leži u jasnoj viziji, strategiji, planu, timskom radu, koji bi s druge strane bili potpuno besmisleni bez većih infrastrukturnih investicija u korist unapređenja usluga. Zato je podrška predsednika RS Milorada Dodika i Vlade RS u razvoju OC Jahorina bila od krucijalne važnosti, naglašava direktor OC Jahorina i precizira da je u infrastrukturu Olimpijskog centra Jahorina i izgradnju novog ski-centra Igrišta kod Vlasenice uloženo 200 miliona KM, ocenjujući da su to verovatno najveća ulaganja neke vlade u regionu u infrastrukturni razvoj ski-centra, što je Jahorinu upravo učinilo najmodernijim i najkonkurentnijim skijalištem u ovom delu Evrope.
Kao i svaki vizionar koji pred sebe postavlja nove izazove i od izgrađenih vrednosti stvara nove, Ljevnaićev permanentni izazov svih godina jesu deca. Kroz nekoliko projekata nastoji da ih podstakne na druženja u prirodi, odvoji bar na trenutak od mobilnih uređaja, stvori pretpostavke da zavole skijanje, čime indirektno doprinosi stasavanju novih generacija skijaša. U tome vrlo predano želi da spusti donji prag krilatice „od 7 do 77“, pa su i onima ispod sedam godina na raspolaganju četiri ski-vrtića/poligona prilagođena mališanima-početnicima, s profesionalnim instruktorima koji ih uvode u čari zimskih sportova.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)