NEMAČKI ZAVOD ZA STATISTIKU ZABELEŽIO NEVIĐENU EKSPLOZIJU DUGA: Strah od inflacije
EPA/CLEMENS BILAN

 

Stručnjaci smatraju da to nije problem, ali nisu svi optimistični, a raste i strah od inflacije, piše danas Dojče vele (DV).

Dug koji je krajem 2020. nagomilao javni sektor u Nemačkoj na svim nivoima (savezna vlada, pokrajine i opštine) iznosio je 2,17 hiljada milijardi evra. To je dug prema privatnim finansijskim institucijama, fondovima ili drugim preduzećima, kako u Nemačkoj, tako i van nje.

Nemački zavod za statistiku nikada nije zabeležio takvu eksploziju duga: u godini izbijanja pandemije on se povećao za 273,8 milijardi evra, dakle za čitavih 14,4 odsto. Preračunato po stanovniku, svaki građanin Nemačke sada prosečno duguje 26.141 evra, dok je krajem 2019. bio dužan „samo” 22.860 evra, navodi se u prilogu DV-a.

NEMAČKI ZAVOD ZA STATISTIKU ZABELEŽIO NEVIĐENU EKSPLOZIJU DUGA: Strah od inflacije

EPA/CLEMENS BILAN

 

Taj rekord ne bi trebalo nikoga posebno da iznenadi. Država je, uprkos „zamrzavanju” privrede merama protiv pandemije, otvorila kasu kao nikada do sada kako bi podrškom i drugim mehanizmima sprečila otkaze i stečajeve firmi.

To je pre svega bila odluka savezne nemačke vlade, pa je tako njen dug i najviše porastao – za 18,1 odsto. Šesnaest nemačkih pokrajina bile su nešto opreznije, i njihov dug se povećao u proseku za 9,8 procenata, na 636 milijardi evra. Još oprezniji su bili gradovi i opštine čiji je dug uvećan za samo 1,5 odsto, na 133,3 milijardi evra.

Pandemija je u suštini dodatno produbila drastične razlike u zaduženosti pokrajina.

Najveće breme nose tzv. gradovi-pokrajine, pri čemu grad-pokrajina Bremen deluje čak kao beznadežani slučaj, jer je svaki njen stanovnik dužan sada 57.823 evra. Ali, to nije toliko posledica rasipnosti, već je stvar u tome da je ta mala pokrajina u potpunom okruženju pokrajine Donje Saksonije. Tako ispada da je mnogima mesto stanovanja u susednoj pokrajini, gde se onda i statistički obračunava prihod.

Nije drugačije ni u gradu-pokrajini Hamburgu (19.181 evro duga po stanovniku), a nešto manje je kod trećeplasiranog dužnika, Berlina (16.307 evra po stanovniku). Najmanje su dužni stanovnici Bavarske (1.359 evra) i Saksonije (1.244 evra ).

NEMAČKI ZAVOD ZA STATISTIKU ZABELEŽIO NEVIĐENU EKSPLOZIJU DUGA: Strah od inflacije

EPA

 

Ukupan državni dug Nemačke obuhvata i dugovanja institucija za socijalno staranje, ali se mora reći da je u tom sektoru 2020. jedino došlo do pozitivnog razvoja: njihov dug se smanjio na 44 miliona evra.

Ekonomski stručnjaci tvrde da nema razloga za zabrinutost, navodi Tanjug.

Sebastijan Dulien, direktor Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture (IMK) Fondacije Hans Bekler, institucije bliske nemačkim sindikatima, kaže da i u tom zaduživanju, ma koliko ono „masivno” izgledalo, „ekonomski nema mesta za zabrinutost”. Stopa zaduženosti Nemačke, dakle odnos prema BDP-u, i ovako je „znatno niža nego nakon finansijske krize 2012. i predstojeće, 2022. godine, i lako i brzo bi mogla da se smanji”, tvrdi on.

Nisu, međutim, svi tako optimistični. Kristijan Dir, potpredsednik poslaničke grupe nemačkih Liberala (FDP) u Bundestagu upozorava na staro pravilo: „Kad se država sve više zadužuje, to lako može da dovede do rasta inflacije”.

Ona je već primetna, jer su u procesu oporavka privrede nakon pandemije, a zbog teškoća sa snabdevanjem, i cene u nekim slučajevima drastično porasle.

„Možemo da se nadamo da su ekonomski stručnjaci u pravu kada tvrde da je to samo prolazno poskupljenje, ali bi pritom trebalo imati u vidu da Nemačka nema svoju valutu. Evro je zajednički novac, a među državama evrozone ima mnogo onih koje su takođe upale u nove, ogromne dugove”, zaključuje DV.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading