Naime, posebno skeniranje tražeći znake tehnologije radio-prenosa u međuzvezdanoj kometi 3I/ATLAS vratilo se sa apsolutnom kometnom radio tišinom, piše ScienceAlert.

Projekat "Breakthrough Listen“ koristio je jedan od najvećih i najosetljivijih radio-teleskopa na svetu, teleskop Grin Benk od 100 metara, da bi nekoliko sati slušao kometu otprilike dan pre nego što je dostigla perigej 19. decembra 2025. godine.

Tim je tražio veštačke tehnosignature u širokom opsegu radio frekvencija i, iako je čuto mnogo signala, nijedan se nije ispostavio kao da potiče sa komete.

To nije iznenađenje – nema apsolutno ničega u vezi sa 3I/ATLAS što ukazuje na bilo šta drugo osim na "kometu“.

3I/ATLAS je otkriven 1. jula 2025. godine, a proračuni njegove putanje pokazali su da je došao izvan Sunčevog sistema. Krajem oktobra, kometa se najbliže približila Suncu, odnosno perihelu; najbliže približavanje Zemlji, odnosno perigeju, dogodilo se skoro dva meseca kasnije, dok se vraćala ka međuzvezdanom prostoru.

Perigej ju je doveo na udaljenost od oko 270 miliona kilometara (168 miliona milja). To je skoro dvostruko više od Zemljine udaljenosti od 150 miliona kilometara od Sunca, ali i dalje dovoljno blizu da se obave neka detaljna posmatranja.

18. decembra, tim predvođen astronomom Benom Džejkobson-Belom sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju rasporedio je teleskop Grin Bank da sluša kometu tokom perioda od pet sati.

Ako je kometa poslala radio prenos vrste koju je pretraga trebalo da detektuje tokom tog perioda, Grin Bank bi ga primio.

Da bi se osiguralo da signali koje je primio teleskop dolaze sa 3I/ATLAS, posmatranja su se smenjivala između usmeravanja na kometu i usmeravanja na druge delove neba u širećem fraktalnom obrascu poznatom kao ABACAD aranžman, menjajući se svakih pet minuta.
Kada su signali koji su se pojavili na drugim delovima neba uklonjeni, istraživačima je ostalo devet kandidatskih radio signala. Pažljivija posmatranja su otkrila da ovih devet signala potiče od tehnologije; slučajno su se radilo o radio-frekventnim smetnjama od ljudske tehnologije na i oko Zemlje.

Da bude jasno, to ne isključuje konačno mogućnost da 3I/ATLAS možda sadrži vanzemaljsku tehnologiju. Nije nečuveno da ljudske sonde zaborave radio tišinu na duže vreme. U stvari, dok sonde Vojadžer putuju koliko i 3I/ATLAS, čak i do milijardi godina ako prežive toliko dugo, njihovi izvori napajanja će odavno biti nestali.

Međutim, sve ostalo što znamo o 3I/ATLAS je u potpunosti u skladu sa kometom.

- Ovaj objekat je kometa - rekao je pomoćnik administratora NASA-e Amit Kšatrija u novembru i dodao:

- Izgleda i ponaša se kao kometa, i svi dokazi ukazuju na to da jeste kometa. Ali ova je došla izvan Sunčevog sistema, što je čini fascinantnom, uzbudljivom i naučno veoma važnom.

Pa zašto tražiti ako znamo da verovatno nećemo ništa pronaći? Jer je traženje ono što nauka čini. Čak i pronalaženje ničega nam nešto govori. U ovom slučaju, „ništa“ nam bar govori da 3I/ATLAS nije vanzemaljski svetionik poslat da emituje poruku na radio-frekvencijama širom Sunčevog sistema.

To smo već znali, uglavnom; sada to znamo još jače, što je korisno za buduća istraživanja.

Pored toga, iako su naučnici bili prilično sigurni da 3I/ATLAS nije vanzemaljska sonda, možete li zamisliti da jeste, i da smo propustili detekciju samo zato što smo bili previše „razumno sigurni“ da izvršimo jednostavno merenje?

Posmatranja poput ovih su korisna i na druge načine.

- Ove diskusije daju nenaučnicima naznaku vrsta neverovatnih zapažanja koja se prave, koliko je naučnicima zabavno razmišljati o njima i koje su mogućnosti napolju - rekao je fizičar Pol Ginsparg sa Univerziteta Kornel i osnivač arXiv-a za ScienceAlert 2019. godine i dodao:

- Divlje spekulacije ponekad mogu da informišu sledeću generaciju instrumenata, koja zatim može ili da potvrdi ili opovrgne divlju hipotezu, ili da vidi nešto sasvim drugo i neočekivano. I to je ono što nauku čini zabavnom.