Badnje veče oduvek je bilo vreme tišine, smirenja i porodičnog okupljanja. To je veče kada se dan završava ranije, kada se u domu utišavaju glasovi i misli, a pažnja se vraća onome što je suštinski važno – porodici i kući. Prema starom običaju, Badnje veče se provodi kod kuće, uz badnju večeru, unošenje badnjaka i molitvu, jer se veruje da se upravo tada u dom unose mir, sloga i blagostanje za godinu koja dolazi.

Po narodnom i crkvenom shvatanju, večeras se ne izlazi bez potrebe, ne ide se u goste i izbegava se svaka vrsta buke. Badnje veče nije namenjeno provodu i veselju van kuće, već unutrašnjem miru i zajedništvu ukućana okupljenih oko iste trpeze. Izlazak se smatra opravdanim jedino ako se ide u crkvu ili na organizovano paljenje badnjaka, jer i to predstavlja deo prazničnog smisla i duhovne pripreme za Božić.

Ovo veče podseća da ne moramo uvek biti svuda i sa svima, već da je ponekad dovoljno biti tamo gde pripadamo. U tišini doma, uz skromnu trpezu i bliske ljude, Badnje veče dobija svoje pravo značenje – kao uvod u Božić, praznik mira, vere i nade.

Kako kaže narodna izreka, Badnje veče čuva kuću, a Božić raduje srce.