Mnoge žene se iznova nalaze u vezama sa muškarcima koji emocionalno nisu dostupni, nisu spremni za vezu ili jednostavno nisu na njihovom nivou.
Iako se na početku svaka veza čini drugačijom, kraj često izgleda isto. Ovakav obrazac može biti iscrpljujući, zbunjujući i emotivno bolan. Žene se tada pitaju šta rade pogrešno i zašto uvek privlače isti tip muškaraca.
Frustracija raste jer se ulaže mnogo truda, a malo se dobija zauzvrat. Ipak, ovaj problem nije slučajan niti nerešiv. Psihologija odnosa pokazuje da ovakvi izbori često imaju duboke unutrašnje uzroke. Naši nesvesni strahovi i uverenja igraju veliku ulogu u tome koga biramo. Dobra vest je da se obrasci mogu promeniti. Prvi korak je razumevanje razloga zbog kojih se stalno ponavljaju iste greške u ljubavi.
Prva osobina ovih žena je strah od emocionalne povrede.
Često iza tog straha stoje prethodna razočaranja, prevare ili bolni raskidi. Kada je neko ranije bio povređen, prirodno je da podigne emocionalne zidove. Međutim, ti zidovi ne nestaju samo zato što to želimo. Nesvesno se bira partner koji ne traži duboku bliskost. Takav odnos deluje bezbednije jer nema previše ranjivosti. Iako to na početku smanjuje strah, dugoročno stvara nezadovoljstvo. Emocionalno nedostupan partner zapravo reflektuje unutrašnju zatvorenost.
Žena možda veruje da je spremna za ljubav, ali njena dela govore drugačije. Privlačenje takvih muškaraca često je znak da proces izlečenja još traje. Dok se strah ne osvesti i ne razreši, obrazac će se ponavljati.
Druga česta osobina je nizak osećaj sopstvene vrednosti.
Kada žena duboko u sebi ne veruje da zaslužuje ljubav, ona će to potvrđivati svojim izborima. Partneri koji nude minimum deluju poznato i “realno”. Komplimenti i pažnja od kvalitetnih muškaraca tada mogu izazvati sumnju. Umesto da se prihvate, oni se odbacuju ili umanjuju. Takve žene često misle da su ili “previše” ili “nedovoljne”. To unutrašnje kolebanje stvara stalnu anksioznost u vezama. Emocionalno dostupni partneri zahtevaju samopouzdanje. Bez vere u sebe, bliskost postaje zastrašujuća. Nisko samopoštovanje često vodi ka tolerisanju lošeg ponašanja. Vremenom se potvrđuje pogrešno uverenje da bolje ne postoji. Sve dok se taj osećaj ne promeni, izbori u ljubavi ostaju isti.
Treća osobina je potreba da se partner doživljava kao projekat.
Ove žene često biraju muškarce koje treba “popraviti” ili “spasiti”. Fokusiranje na tuđe probleme odvlači pažnju od sopstvenih. Takav odnos daje privremeni osećaj svrhe i kontrole. Međutim, ravnopravna emotivna veza tada izostaje. Partner koji zahteva popravljanje nikada nije potpuno prisutan. Duboka bliskost se zamenjuje analiziranjem i popravljanjem. Ovakvi odnosi često postaju iscrpljujući. Kada iluzija nestane, dolazi razočaranje. Bez obzira da li se partner promeni ili ne, nezadovoljstvo ostaje. Ljubav ne može da opstane kada se zasniva na ulozi terapeuta. Zdrav odnos zahteva dve celovite osobe, a ne projekat i njegovog “popravljača”.
Rešenje ovog problema nije brzo niti jednostavno, ali je moguće.
Prvi korak je okretanje fokusa ka sebi. Rad na samopouzdanju menja način na koji biramo partnere.
Kada žena izgradi život na koji je ponosna, standardi se prirodno podižu. Samopoštovanje se ne gradi rečima, već delima. Važno je prepoznati sopstvene strahove i suočiti se sa njima.
Emocionalna dostupnost počinje iznutra. Kada se nauči zdrava ranjivost, menjaju se i odnosi. Tada emocionalno nedostupni muškarci prestaju da budu privlačni. Umesto njih, pojavljuju se zreliji i stabilniji partneri. Ljubav tada prestaje da bude borba i postaje prostor sigurnosti i rasta, piše Your tango.
Komentari (0)