NAUČNICI OVO NISU MOGLI DA PREDVIDE Stavili su pingvina pored pume, a onda se desilo nešto šokantno (FOTO)

Decenijama su pume lovile ovce na rančevima duž argentinske obale, pa su ih stočari masovno ubijali, što je dovelo do njihovog nestanka iz ovog područja. Ipak, 2004. godine osnovan je Nacionalni park Monte Leon u argentinskoj provinciji Santa Kruz, a lov zabranjen, pa su se velike mačke ponovo pojavile na ovoj teritoriju. Ali kada su se vratile, zatekle su novog "igrača" u svom starom okruženju - magaljanskih pingvina.

Ono što naučnici nisu predvideli bilo je to da pume ne samo da će loviti pingvine, već da će sezonski dolazak pingvina promeniti način na koji se velike mačke kreću, međusobno komuniciraju i love širom područja.

Nova studija, nedavno objavljena u časopisu Proceedings of the Royal Society B, prvi put dokumentuje ovu promenu u ponašanju puma i otvara brojna pitanja o tome šta se događa kada se veliki predatori vrate u ekosistem.

"Kada počnemo da obnavljamo zemljište, vrste koje se vraćaju mogu zateći ekosistem koji je drugačiji od onog koji su naseljavale pre sto godina - i tada se prilagođavaju novim uslovima", kaže Emiliano Donadio, direktor naučnih istraživanja i koautor studije.

Kamere otkrile lov puma

Istraživači u početku nisu planirali da proučavaju ovu jedinstvenu interakciju predator-plen. Ipak, glavni autor i ekolog Mičel Serota, tada sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju, radio je sa Fundación Rewilding Argentina na proučavanju kako divlje životinje reaguju kada se ljudski pritisci uklone sa bivših rančeva.

"Došao sam u Patagoniju da shvatim ishode obnove, pingvini nisu bili prvobitni fokus", kaže on.

Godine 2023, Serota i njegove kolege izvestili su da velike mačke zapravo jedu te nespretne ptice. Zbog toga je tim postavio 32 kamere širom parka i pratio 14 odraslih puma (Puma concolor) sa GPS ogrlicama između septembra 2019. i januara 2023. Kombinovanjem tih podataka sa terenskim zapažanjima, istraživači su brzo shvatili da pume mnogo češće love pingvine nego što se očekivalo.

"Viđali smo pume stalno u blizini kolonije pingvina. Tada je postalo jasno da ovo nije samo sporedna priča. To je nešto što oblikuje način na koji ove životinje koriste pejzaž", priseća se Serota.

Nova mreža ishrane

Pošto magaljanski pingvini veći deo života provode na moru, oni su neobičan plen za velikog kopnenog predatora čija je ishrana uglavnom sastavljena od kopnenih sisara, poput jelena, gvanaka (srodnika lama) i zečeva. Ali tokom sezone gnezdenja, otprilike od septembra do aprila, ptice se skupljaju u velikim grupama na kopnu. U Monte Leonu, više od 40.000 parova gnezdi duž obale dugu oko dva kilometra.

Za pumu, čije teritorije mogu obuhvatati stotine kvadratnih kilometara, ovo stvara neobičnu situaciju: izuzetno obilna hrana, koncentrisana na veoma malom prostoru i dostupna samo jedan deo godine.

Pume koje jedu pingvine ponašaju se drugačije

Pume koje jedu pingvine, pokazalo se, ponašaju se drugačije od onih koje preferiraju tradicionalnu ishranu u Patagoniji.

Studija je otkrila da mačke koje love ptice znatno češće dele isti prostor nego one koje ptice ne jedu i da se međusobno ređe napadaju nego što se očekuje.

 

"Drugim rečima, pume koje jedu pingvine prilično su tolerantne jedna prema drugoj", kaže Donadio, koji je takođe istraživač National Geographic-a.

 

Ova tolerancija je iznenađenje, s obzirom na stereotip samotnjačkog ponašanja puma.

"Za razliku od Afrike, ne moraju da sarađuju da bi savladale plen dva ili tri puta veći od sebe. I za razliku od Severne Amerike, nema ovde medveda ili vukova, tako da mačke ne moraju da se kriju po drveću noću kao tamo", objašnjava Džim Vilijams, biolog koji je decenijama radio u Montani i pisao o odnosu pingvina i velikih mačaka u svojoj knjizi Path of the Puma.

Do neke mere, smisleno je da pume napadaju novi izvor hrane, jer su pingvini plen niskog rizika.

"Velike mačke - lavovi, panteri, pumе – uvek love najobilniji i najranjiviji dostupni plen. To nije šokantno sa ekološke ili prirodne tačke gledišta, ali jeste za ljude koji ne znaju da se pingvini i pume preklapaju", kaže Vilijams.

Otvorena pitanja

Donadio kaže da je, prema dosadašnjim istraživanjima, kolonija pingvina ostala stabilna ili čak porasla od osnivanja parka. Ono što još nije jasno je kako promene u ponašanju puma izazvane pingvinima utiču na ostatak ekosistema - posebno na gvanake, dominantne biljojede Patagonije i tradicionalni plen puma.

Uprkos zabeleženim promenama u ponašanju, istraživači još uvek ne znaju koliko pingvina pojedinačno pume ubijaju, što otežava procenu dugoročnog uticaja na koloniju, iako se brojevi pingvina u Monte Leonu za sada čine stabilnim ili rastućim.

Takođe, istraživači još uvek moraju da utvrde šire ekološke posledice promena u ponašanju puma izazvanih pingvinima.

"Znamo da je kolonija pingvina promenila gde, kada i kako pume pribavljaju hranu, ali sledeći korak je da razumemo ekološke implikacije te promene", zaključuje Serota.

(National geographic)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI