DANAS JE SVETSKI DAN TURSKE KAFE Na ovaj način se omiljeni napitak sprema od davnina

Turska kafa je 2013. godine uvrštena na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, a od tada se 5. decembar - datum ovog priznanja - zvanično obeležava kao "Svetski dan turske kafe“.

Međutim, ove godine turska kafa je još jednom potvrdila svoj kulturni i istorijski značaj na globalnom nivou time što je postala prvi "tradicionalni naziv proizvoda“ iz Turske zvanično registrovan u Evropskoj uniji (EU).

Ne postoji bolje mesto za uživanje u savršeno penastoj šoljici turske kafe nego u Turskoj, gde svaki gutljaj priča priču o tradiciji i gostoprimstvu. Možda će vas ovaj bezvremenski napitak inspirisati da na naredno putovanje krenete baš u ovu zemlju!

Šoljica kafe obavezuje na 40 godina prijateljstva

Foto: Shutterstock

 

Turska kafa ima istoriju dužu od 500 godina. U Osmansko carstvo je stigla preko Jemena u 16. veku, i brzo je osvojila srca ljudi, što je dovelo do otvaranja prvih kafana u kojima su se vodili dugi razgovori. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je turska kafa pronašla put i do domova, postajući dragocena turska tradicija. Uvidevši njenu sve veću popularnost, trgovci su počeli da prenose zrna kafe preko granica, pa je tako turska kafa stigla i do Evrope, postavljajući temelje evropskoj kulturi kafe.

Osim bogatog ukusa, turska kafa je oduvek bila dragocen ritual povezivanja koji ujedinjuje prijatelje i porodice. Nekada služena uglavnom posle obroka, ubrzo je postala nezaobilazna na veridbama, svečanim okupljanjima i verskim praznicima. Nuditi tursku
kafu predstavlja bezvremenski gest gostoprimstva i topline - što najbolje opisuje poslovica: „Šoljica kafe obavezuje na 40 godina prijateljstva.“

Tajna jedinstvenog ukusa: Neizmenjena priprema

Foto: Shutterstock

 

Ono što tursku kafu čini posebnom nije samo njena moć da zbližava ljude, već i autentična kultura koju nosi, od pripreme do opuštenog ispijanja. Jedan je od najstarijih načina pripreme kafe koji se i danas koristi, predstavljajući održivo kulinarsko nasleđe Turske.

Fino mlevena pržena zrna kuvaju se sa hladnom vodom, i šećerom po želji, u malom lončetu koje se zove džezva, a zatim se polako zagrevaju dok se ne formira savršena pena. Kada ste u Turskoj, često ćete čuti pitanje: "Kakvu kafu želite?“ - bez šećera, blago slatku, srednje slatku ili slatku.

Osim po talogu i bogatoj peni razlikuje se i po načinu serviranja. Za razliku od kafe koja se danas često pije iz papirnih čaša u užurbanom ritmu života, turska kafa se tradicionalno služi u malim porcelanskim šoljicama, uz čašu vode i komadić ratluka.

Ukus i prezentacija koji su jedinstveni

- Putujući kroz različite regije Turske, susrešćete se sa raznovrsnim interpretacijama turske kafe. Na Egejskoj obali možete uživati u kafi nežno aromatizovanoj mastikom, lokalnim specijalitetom zahvaljujući poznatim stablima mastike. U Gazijantepu probajte menengič kafu, napravljenu od zrna drveta Pistacia terebinthus, koja takođe ima oznaku geografskog porekla (GI) registrovanu u EU. U istočnim provincijama kao što su Šanliurfa i Mardin, obavezno probajte mirru, jaču i intenzivniju verziju kafe koja odražava duboko ukorenjene tradicije regiona - ističu u Agenciji za promociju i razvoj turizma Turske (Türkiye Tourism Promotion and Development Agency).

U Turskoj možete uživati u ukusnoj šoljici kafe gotovo svuda. Bilo posle obroka ili uz čuvene poslastice poput baklave i ratluka, ovaj prijatan napitak pratiće vaše razgovore. Kada ispijete kafu, talog koji ostane u šoljici često se koristi za gledanje u sudbinu - tradiciju poznatu kao taseografija. Ne zaboravite da se zabavite tumačeći oblike u talogu i praveći svoja predviđanja.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI