BEŽALI SU IZ ŠKOLE, IMALI LOŠE OCENE, PADALI NA POPRAVNI... Ovim slavnim dobitnicima Nobelove nagrade u mladosti nije bilo lako - nisu im predviđali sjajnu budućnost
Neki dobitnici Nobelove nagrade bili su od samog početka svi odlični studenti. Ali drugi su bežali sa nastave, bili izbačeni i imali sumnje u svoju budućnost.
Možda najslavniji dobitnik Nobelove nagrade, Albert Ajnštajn, nekada je bio osrednji student na Politehničkoj školi u Cirihu, sada ETH Cirih.
www.youtube.com/Think Like A Genius And Be A Genius
Mladi Ajnštajn je bežio sa nastave, želeo je isključivo da studira fiziku i završio je pretposlednji u svojoj klasi 1900. godine.
Nakon što je diplomirao, bio je jedini student kome nije ponuđeno mesto istraživačkog asistenta, prema veb stranici švajcarskog univerziteta.
Ajnštajn je kasnije osvojio Nobelovu nagradu za fiziku 1921. godine.
Shuterstoock
Frensis Arnold, koja je osvojila Nobelovu nagradu za hemiju 2018. godine, takođe je bežala sa nastave nakon burnog početka svog obrazovanja u Sjedinjenim Državama tokom 1960-ih i 1970-ih.
- Bilo mi je dosadno i daleko iznad onoga što su ostala deca u razredu radila - rekla je ona.
Sa 10 godina joj je bilo dozvoljeno da pohađa srednjoškolske kurseve kao što je geometrija.
Do tinejdžerskih godina, više nije uživala u školi. Prestala je da ide na časove i bila je izbačena.
- Pretpostavljam da me nije zanimalo šta su nas imali da uče. Ili, ako me je zanimalo, jednostavno sam to sama učila iz udžbenika. Tako da sam uspela da položim sve predmete uprkos mnogim izostancima - navela je jednom prilikom.
Sada sa 69 godina, ona priznaje da njen nije model koji treba slediti, ali veruje da bi škole trebalo da pokažu veću fleksibilnost.
Dejvid Kard, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju za 2021. godinu, takođe je imao nekonvencionalne obrazovne početke.
- Skoro da nisam upoznao nikoga... na doktorskom programu iz ekonomije ko ima slično iskustvo, da je išao seosku školu - rekao je on.
Rođen na farmi u Kanadi pedesetih godina prošlog veka, bio je upisan u malu školu sa jednom učionicom, gde je jedna nastavnica imala oko 30 učenika iz različitih razreda.
- Nastavnica je to radila tako što bi provodila neko vreme sa svakim redom, što je bio jedan od razreda. Zapravo sam obraćao pažnju na nekoliko razreda pored mog za većinu gradiva - rekao je.
- Tako da ste mogli vrlo brzo, vrlo lako da ubrzate - rekao je.
- Sistem je bio manje idealan za studente kojima je bila potrebna individualizovanija podrška - priznao je.
Prema Nobelovoj fondaciji, drugi dobitnici su morali da prevaziđu velike akademske izazove pre nego što su osvojili prestižnu Nobelovu nagradu.
Prva žena koja je osvojila nagradu za ekonomiju, Elinor Ostrom, odbijena je kada se prijavila za doktorat iz ekonomije;
Dobitnica nagrade za medicinu za 2009. godinu, Kerol Grajder, borila se sa disleksijom kao dete; a dobitnik nagrade za hemiju za 2015. godinu, Tomas Lindal, pao je na hemiji u srednjoj školi.
Zanimljivo je da je Frensis Arnold studirala mašinstvo i aeronautiku pre nego što se okrenula hemiji.
- Nisam bila sigurna šta želim da radim u životu. Upisala sam mašinstvo jer je imalo najmanje zahteva za inženjerstvo - priznala je.
Kard je prvobitno studirala fiziku pre nego što je prešla na ekonomiju.
Uprkos svojim nekonvencionalnim putevima, obe su na kraju pronašle put do briljantnosti, piše ndtv.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Razonoda
Komentari (0)