MISTERIOZNE TAMNE KOMETE KREĆU SE U BLIZINI ZEMLJE Astronomi strahuju od njih

Iako je ljudska vrsta napredovala od vremena kada je gledala pad kometa na nebu i verovala da je to volja bogova, neosporno je da, uprkos mnogo većem znanju i razumevanju svemira, i dalje tek započinjemo naše shvatanje.

Zanimanje naučnika privlače takozvani „tamne komete“. Reč je o neobičnim objektima koji bi potencijalno mogli da objasne kako je voda stigla na Zemlju, ali s druge strane, mogli bi predstavljati moguću pretnju našoj planeti. Japanska letelica koja je na putu ka jednom takvom objektu mogla bi da razjasni neke od dilema koje imaju naučnici.

Očekuje se da će japanska letelica stići do tog objekta do 2031. godine, kada bismo konačno mogli da otkrijemo šta su ti objekti i kako se zapravo ponašaju.

Nije jedno, ali nije ni drugo

Prvi tragovi tamnih kometa pojavili su se 2016. godine. Astronomi su tada pronašli objekat koji su smatrali asteroidom, ali se ponašao kao komet. Dok su asteroidi stena i neaktivna tela koja se uglavnom nalaze u pojasu između Marsa i Jupitera, kometi su mešavina stene i leda, sa dugim repovima dugim milione kilometara i uglavnom dolaze iz udaljenih delova Sunčevog sistema.

Svemirski objekat koji su naučnici zapazili 2016. bio je neobičan. Naime, kretao se kao komet, ali nije imao rep ni vidljive tragove prašine ili leda. Astronomi su primetili da povremeno dobija mali „potisak“ od nečega drugog osim gravitacije, što je blago menjalo njegovu orbitu. Taj dodatni pomak, iako minimalan, mogao je da se izmeri teleskopima sa Zemlje.

Naime, negravitaciono ubrzanje uobičajeno je kod kometa, jer Sunčeva toplota topi led i izbacuje gas i prašinu, delujući kao raketni motor. Ali u ovom slučaju nije bilo repa ni vidljivog isparavanja.

Zanimljiv način kretanja

Godinu dana kasnije astronomi su otkrili još jedan sličan objekat. Reč je o izduženom komadu stene, metala i leda, dugačkom između 115 i 400 metara, nazvanom ʻOumuamua. Kasnije se pokazalo da je to prvi poznati međuzvezdani objekat koji je ušao u naš Sunčev sistem. Nakon što je proletao pored Sunca, nastavio je putovanje ka međuzvezdanom prostoru.

Tim astronoma predvođen Darilom Seligmanom sa Univerziteta Michigan State otkrio je 2023. godine još šest sličnih objekata u orbitama sličnim asteroidima, bez repova, ali sa neobičnim skokovima u brzini. Reč je o tamnim kometima prečnika između 4 i 32 metra, koji su ubrzavali za samo jedan nanometar u sekundi, što je dovoljno da im se orbita pomeri za stotine kilometara tokom nekoliko godina. U isto vreme je otkriveno da se i asteroid prečnika 300 metara, nazvan 2003 RM, ponaša kao tamni komet.

Do decembra 2024. ukupno je poznato 14 tamnih kometa. Ipak, razlog njihovog neobičnog kretanja još uvek nije poznat.

Nova vrsta objekata

Granica između asteroida i kometa možda nije tako jasna kao što se ranije mislilo. „Ovo je deo nove slike prema kojoj asteroidi i kometi čine kontinuum“, izjavila je astronomkinja Mišel Banister sa Univerziteta Canterbury na Novom Zelandu, piše BBC. Ukoliko su tamni kometi zapravo asteroidi sa ledom, to bi moglo pomoći u rešavanju misterije o poreklu Zemljine vode.

Aktivni asteroidi izbacuju materijal kada se led ispod površine otopi, dok tamni kometi ne pokazuju vidljive tragove izbacivanja, ali se ipak ubrzavaju. Njihova ubrzanja su prevelika da bi ih objasnio Jarkovskijev efekat, koji predstavlja zagrevanje i spor gubitak toplote, što može promeniti rotaciju tela.

Japanska letelica Hayabusa2, koja je 2020. vratila uzorke sa asteroida Ryugu, sada je na putu ka asteroidu 1998 KY26. Pokazalo se da je reč o jednom od tamnih kometa koje je 2023. godine identifikovao Seligmanov tim, što nije bilo poznato prilikom planiranja misije. Očekuje se da će Hayabusa2 stići 2031. godine. Plan je da prvo posmatra objekat iz orbite, a možda i da sleti na njega. Ako otkrije isparavanje leda, to bi potvrdilo teoriju o „kometnom“ ubrzanju.

Dve vrste tamnih kometa

Nova otkrića sugerišu da postoje dve grupe tamnih kometa: veći „spoljni“ tamni kometi koji potiču iz oblasti blizu Jupitera i manji „unutrašnji“ tamni kometi sa orbitama sličnim Zemljinoj. Mali bi mogli nastati raspadanjem asteroida, dok veći možda predstavljaju umiruće komete.

Ako su u prošlosti ti objekti padali na Zemlju, mogli su doneti vodu. Međutim, njihovo postojanje znači i da bi u budućnosti mogli predstavljati opasnost, jer neki deluju bezopasno dok ne promene smer i krenu prema našem planetu, piše BBC.

Iako su tamni kometi retki, astronomi upozoravaju da ih moramo naučiti da prepoznajemo na vreme.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI