INVESTICIJA PARA VREDNA Evo kolika su ulaganja na 10 ari zemljišta, a donosi veliku zaradu!
Tanjug

Cena od 800 dinara za kilogram očišćenog korena belog sleza razlog je što se za sadnju te lekovite biljke odlučuje najveći broj broj zadrugara i kooperanata zadruge Zaplanjski zasad iz Gadžinog Hana. Za kilogram suvog cveta nevena proizvođači su minule sezone dobijali 600 dinara, za kilogram vranilove trave 150 dinara, a za kilogram peršuna 140 dinara, piše Agroklub.

Prema rečima direktora te zadruge Zorana Ilića, računica pokazuje da se sa svega 10 ari zemljišta zasađenim belim slezom u jednoj sezoni može zaraditi do 100.000 dinara, dok su ulaganja oko 20.000 dinara.

"Od svih lekovitih trava koje se uzgajaju na našem podneblju, beli slez zahteva najveća ulaganja, ali je i njegova cena najbolja. Ta biljka zahteva đubrenje i dva tretiranja zaštitnim sredstvima i otuda ulaganja od 20.000 dinara za 10 ari", razjasnio je Ilić.

Beli slez najisplativiji

Prema njegovim rečima, među zadrugarima i kooperantima dosta je popularan i neven, koji sa 10 ari može doneti prihod od oko 50.000 dinara, a koji zahteva ulaganja od oko 15.000 dinara.

"Beli slez je najteži za čišćenje jer može samo da se ručno ljušti, ali je neven najteži za branje, pošto se bere između 9 i 16 sati, kada je sunce najjače i to svakog drugog ili trećeg dana, od juna do prvih mrazeva."

Zadrugari Zaplanjskog zasada uzgajaju, ali na manjim površinama, i vranilovu travu i peršun.

"Protekle dve godine nisu išle na ruku uzgajivačima lekovitog bilja. Epidemija virusa korone uticala je da pojedina domaćinstva odustanu od uzgajanja, a pojedini da smanje zasade. Veoma sušna prošla godina uticala je da prinosi budu za 40 odsto manji u odnosu na 2020. godinu", izjavio je Ilić.

Neven je najteži za branje

Zadruga Zaplanjski zasad sada ima 15 zadrugara i 50 onih koji nisu samo sa područja Gadžinog Hana već i iz Dimitrovgrada, Medveđe, Aranđelovca, Vranja, Jagodine, Zaječara i Niša.

- Uzgajanjem lekovitog bilja može da se bave vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, a taj uslov postoji jer sve finansijske transakcije idu preko računa. Zadrugari i kooperanti ne moraju da se bave organskom proizvodnjom, ali potrebno je da prođu određenu edukaciju i da imaju određeno iskustvo u obradi zemlje, kazao je Ilić.

Prema njegovim rečima, proizvodnju kooperanata zaduga redovno prati i na njivama, ali i posredstvom fotografija.

- Uzgajivači su obavezni da tokom godine redovno fotografišu svoje zasade i da ih zajedno sa opisom stanja zasada šalju zadruzi, koja ih potom prosleđuje stručnjacima Instituta Josif Pančić.

Prema njegovim rečima, domaćinstva moraju da koriste seme sa deklaracijom koje im zadruga obezbeđuje i tokom produkcije ne smeju da po sopstvenom nahođenju koriste đubriva i zaštitna sredstva.

Uzgajivači su obavezni da tokom godine redovno fotografišu svoje zasade

- Uzgajivači moraju da se striktno pridržavaju uputstva za sadnju i gajenje koje dobijaju od Instituta. Isključena je bilo kakva mogućnost upotrebe nedozvoljenih sredstava zbog toga što se ovo bilje otkupljuje od svakog proizvođača pojedinačno i pojedinačno analizira u laboratoriji, prenosi Kurir.

Prema rečima našeg sagovornika, pored strogih pravila proizvodnje, kooperanti ne brini o prodaji lekovitog bilja, jer zadruga ima ugovoren plasman sa pomenutim Institutom.

Zadrugari i kooperanti, dodao je, nemaju ni dilemu koliko će zaraditi od prodaje, jer je još pre početka radova na njivi budu obavešteni kolika će biti cena jednog kilograma roda.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading