INVESTICIJA VREDNA 3 MILIJARDE EVRA Država planira da gradi TRI vetroparka u Srbiji
Alo!/M. Š.

Kako stoji u ovom dokumentu koji je objavilo Ministarstvo finansija, osim vetroparka Kostolac snage 66 MW u vlasništvu JP EPS, koji je već u izgradnji, moguće lokacije za realizaciju projekata državnih vetroelektrana su još Zabela i Kovin-Dubovac, kao i javno-privatno partnerstvo sa kompanijom Fintel Energija ad za izgradnju vetroparka Maestrale Ring snage približno 600 MW, piše eKapija.

Ukupna snaga ovih projekata je oko 3.000 MW.

Podsetimo, Maestrale Ring najavljen je kao najveća vetroelektrana na kopnu na celom evropskom kontinentu.

Kompanija Fintel energija ad najavila je gradnju ovog vetroparka u subotičkom ataru početkom 2019. godine. Krajem prošle godine usvojen je i plan detaljne regulacije za Maestrale Ring, a zatim i idejno rešenje, ali se do sada nije pominjalo da će partner u ovoj investiciji vrednoj 700 miliona evra biti država Srbija.

Osim ulaganja u vetar, Srbija prema Nacrtu programa ekonomskih reformi za naredne dve godine u planu ima i velike investicije u solarnu energiju.

Prema Programu, državni projekti solarnih elektrana realizovali bi se na državnom zemljištu gde dominira više od 200.000 hektara uparloženog poljoprivrednog zemljišta, na kojem je moguća gradnja oko 2.000 MW solarnih elektrana.

INVESTICIJA VREDNA 3 MILIJARDE EVRA Država planira da gradi TRI vetroparka u Srbiji

Alo!/M. Š.

 

Dodaje se da je u okviru ovog plana potpisan (u avgustu ove godine) i Sporazum o saradnji između Ministarstva energetike i američke kompanije UGT Renewables LLC, sa kojom se pregovara o izgradnji solarnih panela ukupne snage oko 1.000 MW, na površini od oko 2.000 hektara i desetak lokacija širom Srbije, čime bi se dobio kapacitet od jednog gigavata električne energije i smanjila emisija CO2 za 1,9 miliona tona godišnje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je izjavio da "predstoje ne laki razgovori oko uslova" sa ovom američkom kompanijom, te da bi nakon potpisivanja ugovora izgadnja trajala oko dve godine.

Kao i u slučaju Maestrale Ringa, ni ovaj projekat do sada nije pominjan kao deo državnog plana solarnih elektrana.

U Nacrtu programa se navodi da će se solarne elektrane graditi i na deponijama termoelektrana, o čemu je eKapija već pisala.

- Na ovom zemljištu koje pripada EPS-u moguća je izgradnja oko 300 MW solarnih elektrana, ukupne vrednosti oko 200 mil EUR – navodi se u dokumentu.

Podseća se i da je započeta realizacija državnog projekta promovisanja novog instituta kupac-prodavac, u okviru kojeg je izvršena procena ukupne površine krovova u Srbiji koja iznosi oko 600 km2.

- Postavljanje krovnih solarnih panela na 10 odsto ove površine obezbedilo bi instalisanu snagu od 6.000 MW (70 odsto ukupno instalisane snage danas), odnosno godišnju proizvodnju od 7 TWh (oko 20 odsto ukupne aktuelne godišnje proizvodnje) – kaže se u nacrtu programa i dodaje da svi pobrojani državni projekti solarnih elektrana ukupno donose novih 8.300 MW snage, vrednosti 6,2 imiljardi evra.

U Programu se podseća da je pripremljen novi plan investicija sa projektima u energetici i rudarstvu vrednim oko 17 milijardi evra, od čega je, kako se navodi, oko 12 milijardi evra planirano za projekte koji se odnose na vetroparkove, solarne elektrane i hidroelektrane.

INVESTICIJA VREDNA 3 MILIJARDE EVRA Država planira da gradi TRI vetroparka u Srbiji

Rina

 

U slučaju realizacije svih projekata iz investicionog plana, ukupna emisija CO2 bila bi smanjena za oko 23 miliona tona,stoji u dokumentu koji je na javnom uvidu do 21. decembra.

Podsticaji i za daljinsko grejanje po utrošku

Kroz Nacrt programa najavljeno je i da će Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, čije je formiranje bilo najavljeno za jun ove godine početi sa radom početkom 2022.

Navodi se da je imenovana direktorka i da je u pripremi sistematizacija Uprave. Za izgradnju kapaciteta Uprave u narednoj godini, kako je navedeno, biće uloženo oko 2 miliona evra, dok će za investicije u okviru planirane reforme za povećanje energetske efikasnosti, procena je, u 2022. biti potrebno 57 miliona evra.

Samo za subvencije i transfere za povećanje energetske efikasnosti koje će dodeljivati Uprava, u 2022. biće potrebno oko 20,83 milioni evra iz budžeta i još oko 13,9 miliona iz budžeta lokalnih samouprava.

U 2023. planirano je povećanje troškova za rad Uprave za oko 20 odsto.

Uprava koja je najavljivana kao ključna institucija za podršku građanima da povećaju energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima, davaće podsticaje za energetsku sanaciju stambenih objekata.

Zanimljivo je da se u Programu navodi da će za višestambene zgrade priključene na sistem daljinskog grejanja koje dobiju podsticaje za unapređenje energetske efikasnosti od Uprave, biti predviđen prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading