Na prvi pogled, ostrvo Cres osvaja surovom lepotom i gotovo netaknutom prirodom, smenjuju se kameniti predeli, guste šume, stara sela na liticama i skrivene uvale sa plažama koje važe za najlepše u Evropi.

Ipak, iza svih tih razgledničkih prizora krije se jedno mesto koje nije samo turistička atrakcija, već pitanje opstanka čitavog područja.

Reč je o Vranskom jezeru, prirodnom fenomenu koji ima ključnu ulogu u snabdevanju vodom ne samo Cresa, već i susednog ostrva Lošinj.

Ovo jezero je po mnogo čemu jedinstveno.

Njegova površina nalazi se iznad nivoa mora, dok se dno spušta čak do 60 metara ispod morske površine. Nastalo je u krškoj udolini i oblikovano dugotrajnim geološkim procesima, a njegova voda važi za izuzetno čistu i kvalitetnu.

Zahvaljujući prirodnoj filtraciji kroz kamen, gotovo da ne zahteva dodatnu preradu pre nego što stigne do stanovnika ova dva ostrva.

Upravo zbog toga, pristup jezeru je strogo kontrolisan.

Kupanje, ribolov ili bilo kakve aktivnosti u neposrednoj blizini vode nisu dozvoljene.

Ovo nije mesto za klasičan turizam, već zaštićen prirodni resurs od koga zavisi svakodnevni život.

Čak i pogled na jezero moguć je samo sa unapred određenih vidikovaca.

Osim što je izvor vode, jezero ima i veliku ekološku vrednost. Okruženo je bogatim biljnim i životinjskim svetom i predstavlja važno stanište za brojne vrste ptica.

Njegova očuvanost i izolovanost čine ga jednim od retkih mesta gde priroda funkcioniše gotovo bez uticaja čoveka.

Posebnu zanimljivost predstavlja ono što se dešava ispod površine.

U dubinama jezera odvija se stalna, nevidljiva ravnoteža između slatke i slane vode.

Morska voda prodire u dublje slojeve, ali je ogromna masa slatke vode potiskuje i sprečava da naruši njegov kvalitet. Upravo ta krhka ravnoteža omogućava da jezero ostane pitko.

Međutim, ako bi nivo vode opao, pritisak bi oslabio, što bi moglo dovesti do prodora mora i zaslanjivanja, čime bi jezero izgubilo svoju osnovnu funkciju.

Ime jezero duguje obližnjem selu Vrana, iako ga meštani jednostavno nazivaju "jezero", što najbolje govori o njegovom značaju u svakodnevnom životu.

Naziv "Vransko jezero" ustalio se tek kasnije, zahvaljujući putopiscu Albertu Fortisu koji ga je tako zabeležio još u 18. veku.

Danas ovo jezero ostaje jedan od najdragocenijih prirodnih resursa u Hrvatskoj, mesto koje se ne posećuje zbog kupanja ili odmora, već se posmatra sa distance, uz svest da od njegove tihe ravnoteže zavisi život na dva ostrva, piše putnikofer.hr.