KREDITI PO NOVIM PRAVILIMA OD PONEDELJKA Kamata niža, rata "lakša": Evo koliko se uštedi kad se uzme 500.000 dinara
Profesor Velimir Lukić i član Izvršnog odbora Banke Poštanske štedionice Aleksandar Čortan saglasili su se, u razgovoru za RTS, da je inflacija, koja beleži silazni trend, tokom leta zabeležila odskok što je navelo centralne banke da postanu umerenije pa je oprez opravdan. Naveden je i primer kolika će biti rata, po nižim kamatama, ako se podigne kredit od pola miliona dinara.
Građani su ove nedelje očekivali, možda i priželjkivali, da Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije smanje referentne kamatne stope. To se, međutim, nije desilo.
Ipak, za jedan deo građana Srbije stiže olakšanje. Od ponedeljka, banke će ponuditi povoljnije zajmove za zaposlene i penzionere sa primanjima do 100.000 dinara. Gotovinski i potrošački krediti biće jeftiniji i do tri procentna poena, a posebni paketi pripremljeni su za penzionere. Procene ukazuju i na moguću uštedu i do 40 milijardi dinara u narednih pet godina.
Profesor Velimir Lukić je rekao da, kada dođe jesen i zima, kreću određena poskupljenja, mada smo videli da ni leto nije prošlo bez poskupljenja svežeg voća i povrća i drugih namirnica.
Primer na kreditu od pola miliona dinara
Profesor Lukić je dao i konkretne podatke, koji se odnose na novu meru. Prosečna ponderisana kamatna stopa na ostale kredite, kako kaže Narodna banka Srbije, bila je oko 11 procenata, što je neki parametar, a dozvoljeno smanjenje tri procentna poena, odnosno predviđeno da se desi ne ispod 7,5 procenata.
"Ako uzmete, recimo, pola miliona dinara na 24 meseca, i treba da ih vraćate, dakle, 24 meseca po kamatnoj stopi 10,5 odsto, onda vaša mesečna rata iznosi oko 23.200 dinara. Ako sada po novoj uredbi, po novoj sugestiji NBS, učinite to isto i smanjite kamatu na 7,5 odsto, onda vaša mesečna rata treba da bude 22.500 dinara. Dakle, razlika u mesečnoj rati na pola miliona dinara na dve godine je oko 700 dinara mesečno. Što znači da bi trebalo otprilike za taj kredit, kada ga vratite nakon dve godine, da isplatite ukupno 557.000 dinara vašoj banci po starom ili 540.000 dinara po novom. Dakle, razlika je 16-17.000“, izračunao je Lukić.
"Ono što možemo da vidimo jeste da je inflacija koja se kreće naniže imala jedan odskok tokom leta i u našoj zemlji i u drugim zemljama. I zbog toga su centralne banke postale malo umerenije, odnosno nisu toliko ubrzale mogućnost da dalje kreću sa sniženjem kamatnih stopa, koje su na nivoima nove normale“, naveo je Lukić.
Napominje da se značajno smanjenje kamatnih stopa od Evropske centralne banke ne može očekivati.
"Moramo da zadržavamo otklon u odnosu na referentnu kamatnu stopu ECB, stoga je naša referentna kamatna stopa ostala nepromenjena“, objašnjava Lukić.
I po mišljenju Aleksandra Čortana iz Banke Poštanske štedionice, reč je o opravdanom oprezu.
"Tokom leta smo imali malo povećanje međugodišnje inflacije i to su osnovni razlozi koji su naterali našu centralnu banku da donese mudru odluku i da praktično eventualno sniženje referentne kamatne stope odloži za neki naredni sastanak“, kaže Čortan.
Nove ekonomske mere i uredba
"Imamo nove mere, odnosno uredbu, koja će regulisati kolike će biti maksimalne trgovačke marže na određene proizvode, što svakako utiče i već je dovelo do određenog pada cena nekih proizvoda“, podvukao je Lukić.
Odgovarajući na pitanje da li se to može primetiti na rafovima u prodavnicama, Lukić kaže da to zavisi od navika kupaca, odnosno od toga šta kupujete, a šta ne, i koji su to proizvodi.
"Ja lično kad uđem u radnju mogu da primetim da su neki proizvodi jeftiniji, nisam baš izračunao koliko je to procentualno u odnosu na cenu, ali zbog toga što ja primećujem i predosećam da će stopa inflacije da bude oko nule, ako ne ispod nule u narednom preseku cena“, kaže Lukić.
(RTS)
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
BIZ
Komentari (0)