POKRENUT EFEKAT SNEŽNE GRUDVE NA TRŽIŠTU RAČUNARA, NA POMOLU I TRAMPOVA "LAVINA"? Amerikanci se hvataju za glavu, cene skaču: "Pa svi koristimo kompjutere..."

Amerikanci su izuzeli tehniku kao što su računari, laptopovi, pametni telefoni, memoriske kartice, modemi, ruteri, raveni ekrani, kućišta za računare (proizvode koji se uglavnom ne proizvode u SAD već u Kini, na listi su i solarne ćelije) od pune carine od 145 odsto na kineski uvoz (barem za sada).

Međutim, ovom odlukom su izuzete (odložene) carine uvedene od 2. aprila. Laptopovi, telefoni i poluprovodnici se i dalje suočavaju sa prethodnim visokim carinama.

Takođe, nije dato nikakvo izuzeće (odlaganje) za druge komponente, uključujući kulere i napajanja, ističe PcMag.

Na primer, kućišta za računare se suočavaju sa ranijim carinama od 20% na kineski uvoz, zajedno sa još jednom carinom od 25% na aluminijum bez izuzetaka.

U slučaju kompanije Hajt (Hyte), prodavac je pružio redak uvid u troškove jednog od svojih kućišta za računare, Y40 . Tabela pokazuje da je proizvod imao malu maržu profita od 5% ili oko 5 dolara po prodatoj jedinici – pre carina. Stoga, svako povećanje carina moglo bi dovesti do toga da kompanija prodaje proizvod sa gubitkom, osim ako ne podigne cene, što je Hajt bio primoran da učini prošlog meseca. piše PCMag.

Ko plaća carine?

Luis Entoni Rosman u javnosti poznat po svom Jutjub kanalu, vlasnik je i rukovodilac servisa za popravku računara. Rosman koji se bavi i preprodajom računarske tehnike odgovorio je na pitanje kanala „Gamers Nexus“ koga pogađaju carine, odnosno ko ih plaća na kraju.

Foto: Youtube/ Louis Rossmann

 

Njegov kratak odgovor je „kupac“:

- Kada uvezem nešto i košta me više novca, ja ću vam naplatiti više novca jer ne želim da izgubim novac.

Rosman kaže da razume „Trampov argument“ povodom carina

- Njegova (Trampova) ideja je da kada me košta dodatnih 100 dolara da uvezem nešto, ono što ću uraditi jeste da ću otići kod kineskog prodavca i reći: „Morate da snizite cenu za 100, jer plaćam više - kaže  Rosman, ali isitče da to jednostavno ne funkcioniše.

- Ne mogu da priđem nekome i kažem: ne mogu nešto da kupim od tebe, pa moraš da mi daš popust od 10 odsto. Reći će mi da idem „do vraga“ i to s pravom – kaže on.

Međutim, Rosman ne misli da je Tramp „naivan kako ljudi govore“, da ne zna kako funkcionišu carine.

- Njegov argument je da on kaže „loš si prodavac i poslovna osoba jer nisi u stanju da ih nateraš da smanje cene“ i razumem taj argument, ali ne slažem se sa tim argumentom jer će osoba u Kini reći da njegov proizvod koji košta 800 dolara, ima bolje performanse, od tvoje alternative koja je duplo skuplja – ističe  Rosman ukazujući ovim primerom da su kineski prozodi jednostavno povoljniji pa iz tog razloga nije im lako ili moguće spustiti cenu.

Upoređujući cene proizvodnje u Kini i Americi smatra da čak i 100% carina neće promeniti ničije ponašanje.

On smatra da je neizvestnost glavna prepreka domaćoj proizvodnji u SAD.

- Recimo da jeste promenilo ponašanje. Potrebno je između 2 i 3 godine da se uopšte počne sa opremanjem mnogih fabrika u Sjedinjenim Državama da bi se ovo završilo, a za dve do tri godine carine možda neće biti tu, tako da ćete raditi sve ovo unapređenje i graditi svu ovu infrastrukturu da biste pokušali da uradite stvari ovde, politika može da se promeni za nekoliko godina – ističe on.

Međutum, sudeći prema svedočenju kompanija koje posluju u SAD, ovo je samo vrh ledenog brega po pitanju problema. Ideja o domaćoj prozvodnji računara u SAD ne samo da deluje kao „daleki san“,  već i napuštanje kineskog tržita (nekim drugim, recimo prelauzak u Tajvan ili neku drugu državu) nije ni malo jednostavno, a kako neki tvrde deluje krajnje neisplativo.

Efekat snežne grudve

Daren Su ispred  „iBuyPower-a“, ističe da carine utiču na obim porudžbine, a samim tim i na cenu po jedinici prozvoda.

Youtube/Gamers Nexus

 

- Recimo da imate određeni budžet i on ostaje isti, ali se vaši troškovi povećavaju, vaša računica se menja, količina smanjuje. Tako da to utiče količinu, a količina na prosečnu cenu proizvoda – kaže on.

Ovde vdimo da se problemi za kompanije samo umnožavaju zbog carina. Prvo im je veća cena zbog carina, a onda moraju da kupuju manju količinu što dodatno povećava cenu.

To je kao efekat grudve, potencijalno moramo da pozajmimo više novca od banke da bismo poslovali, a to povećava kamatu, efekat grudve, zar ne – požalio se on.

Domaća proizvodnja, nemoguća misija?

Jedno od pitanja koje se postavlja  je zašto Amerikanci ne bi sami prozvodili svoju tehniku, odnosno računare.

Iz kompanije koja već „pravi domaće komjutere“  "Cyber Power" u Kaliforniji objašnjavaju u čemu je probem, odnosno šta su glavne prepreke.

Naime u ovoj kompajniji pojašnjavaju da oni sastavljaju, ali ne prave komponente koji se sklapaju.

Kada ljudi pomisle na fabriku matičnih ploča možda misle da je cela ploča napravljena u toj fabrici, ali u stvari ta fabrika je kao "Cyber Power" sastavila sve delove iz preko 100 drugih fabrika u nizu.

Obično je uključeno oko 10 do 20 glavnih dobavljača komponenti za jednu matičnu ploču ,kažu iz kompanije. A ovo se odnosi samo na matičnu ploču, gde su drugi delovi računara

Cilj carina je bio da se proizvodnja vrati u Ameriku. Ali iako podžavaju ovaj cilj iz kompanije ne misle da je ovo pravi način da se to uradi:

- Ljudi moraju da razumeju koliko je ovo veliki lanac i kako to funkcioniše. To nije nešto što možete da „uključite“ preko noći. Moguće je postići, ali zahteva mnogo ljudi da rade zajedno i mogle bi da prođu godine ili decenije da se to zaista postigne. Naravno tu treba izračunati i troškove celog projekta, kada bismo pokušali da to napravimo u Americi. Troškovi proizvodnje, troškove organizacije, vremena, sve ove vrste stvari... Ta promena je veoma teška, ne vidim da će se to dogoditi, za sve naše proizvode u narednih 15 godina - kažu iz kompanije.

Iako na prvi pogled potpuna domaća proizvodnja deluje izvodljivo barem gledano dugoročno, ukazuju na još jednu prepreku, a to je radna snaga. Sve i da naprave fabrike, neće biti isplativo kao uvoz iz Kine, a razlog je cena radne snage. Iako ima mnogo nezaposlenih u Americi kako sugerišu sagovornici kanala „Gamers Nexus-a“, radije će nezapolseni Amerikanci da primaju socijalnu pomoć nego da rade za novac za koji rade kineski radnici.

Proizvodnja van Kine? Teško...

- Postoji podsticaj da jednostavno ne budemo u Kini, to je komunikacija koju dobijam od sadašnje administracije, možemo pokušati da se preusmerimo iz Kine u Tajland ili Vijetnam, što dolazi sa svojim sopstvenim povezanim rizicima, kao što je neefikasnost proizvodnje van Kine. Radnici možda nisu toliko vešti, možda nećete biti u mogućnosti da pouzdano nabavite materijale, mašine ne mogu da postignu te kapacitete... To ne deluje održivo. Morate da shvatite da je za to potrebno vreme i trud – kažu iz kompanije.

Suprotan efekat?

Umesto da podstiče „proizvodnju u SAD“ carine dovode do toga da se kompanije koje se bave prodajom računarske tehnike okreću ka drugim tržištima. Roman Hartung ispred nemačke kompanije „Thermal Grizzly“ upravo ističe ovaj efekat.

Youtube/Gamers Nexus

 

-Radimo van SAD, znate, SAD su SAD, ali postoji i ostatak sveta, ostalih 80% – rekao je on komentarišući trenutnu situaciju sa carinama.

Problemi tek stižu?

Recipročne carine SAD koji je uveo predsednik Donald Tramp o čemu je Alo! pisao za većinu zemalja su 9. aprila odložene na 90 dana zbog pregovora, osim za Kinu, a to se ne odnosi ni na univerzalnu carinu od 10 odsto koja je stupila na snagu, kao ni na carine za automobile, aluminijum i čelik.

Pregovori su u toku sa više od 90 zemalja, uključujući Indiju i Japan, kako bi se postigli bilateralni sporazumi pre isteka roka 9. jula, a Tramp je najavio da će ukoliko se sporazumi ne postignu već u naredne dve do tri nedelje, početi sa primenom viših carina, preneo je Tanjug.

SAD su zbog kineskih kontramera povećale carine na kinesku robu na 145 odsto, dok je Kina uvela carine od 84 odsto na američke proizvode.  

Evropska unija je privremeno suspendovala svoje planirane kontramere, ali je upozorila da će ih uvesti ako pregovori ne budu uspešni. Takozvane recipročne carine za Srbiju iznose 37 odsto.

Međutim, iako su carine odložene, za kompanije koje se bave prodajom računara u SAD ne možemo reći da se ne očekuje još teži period sudeći prema najavama.

Proizvodi poput laptopova, pametnih telefona i komponenti potrebnih za njihovu proizvodnju činili su skoro 174 milijarde dolara uvoza SAD iz Kine prošle godine. Planovi američke administracije sugerišu da će takva elektronika i dalje biti oporezovana prethodnim („nerecipročnim“) carinama - i potencijalno dodatnim, sektorski specifičnim carinama.

Nakon što je Tramp rekao da elektronika neće biti uključena u ono što njegova administracija naziva recipročnim carinama, američki ministar trgovine Hauard Lutnik je kako prenosi ABC njuz objasnio da se razmatra uvođenje „sektorski specifičnih“ carina.

- (Elektronika) je izuzeta od recipročnih carina, ali je uključena u carine  za poluprovodnike, koje stižu verovatno za mesec ili dva - rekao je Lutnik.

Međutim, nije precizirano šta bi tačno sve pogodile nove „sprecifične carine“.

Čak i pre nego što je Tramp stupio na dužnost, Bajden je uveo carinu od 50 odsto na sve kineske poluprovodnike, koja je stupila na snagu 1. januara. Tramp nije ukinuo tu carinu.

Naime elektronika koju uvoze SAD – uključujući ajfone, laptopove i druge uređaje – i dalje se suočava sa najmanje 20% carina koje je Tramp uveo na svu kinesku robu od 20. januara, dana kada je po drugi put stupio na dužnost. 1. februara, Tramp je uveo carinu od 10% na svu kinesku robu. Povećao za još 10% 4. marta, čime je osnovna dodatna carina na kinesku robu dostigla 20%.

Posledice se već osećaju

Proizvođač kućišta za računare Hajt (Hyte), sestrinski brend iBuyPower-a,  obustavlja isporuke određenih proizvoda u SAD, navodeći kao razlog neodržive troškove uvoza povezane sa visokim carinama na kineski uvoz, potvrdio je direktor Rob Teler.

„I dalje uvozimo proizvode koje su ranije poručeni od kupaca. Sve ostalo je pauzirano ili preusmereno u druge regione, osim ograničenih saradnji - rekao je za PCMag.

Trenutno se oslanjaju na postojeće zalihe. Ali kada se te zalihe potroše, Hajt neće imati šta da prodaje u SAD, osim ako ne razvije novu strategiju nabavke ili ako Tramp ne ukine carine.

- Ako biste danas pokušali da kupite proizvod od mene, ne bih mogao sebi da priuštim da vam ga prodam - kaže Teler.

Teler dodaje da kompanija planira da nastavi da posluje u SAD ali da će biti promena.

- Što se tiče naše uobičajene ponude, definitivno ćemo smanjiti broj artikala i količine koje se uvoze u SAD. To može značiti smanjenje broja modela koji mogu da budu dostupni. To takođe može da znači veće poteškoće u pronalaženju naših proizvoda u maloprodajnim objektima - kaže Teler.

Kako prenosi PCMag i pojednini drugi dobavljači, takođe su obustavili isporuke u SAD, navodeći kao uzrok carine.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI