Dr Samardžić upozorio na opasan trend u Srbiji: Mladi ove lekove gutaju kao bombone, ako još popiju alkohol ishod je fatalan

Poslednjih godina povećava se broj mladih koji uzimaju lekove za smirenje. Među njima je 15 odsto studenata koji stres rešavaju konzumacijom ovih lekova, i to "na svoju ruku". Ko najviše koristi lekove za smirenje, da li preterujemo sa njihovom upotrebom i kako je to moguće ako znamo da se dobijaju samo na recept, objasnio je dr Janko Samardžić, farmakolog.

"Ono što je jako značajno jesu poslednje tri godine. Na već visok procenat izdavanja tih lekova, imamo dodatno povećanje. To je očekivano, ali je problem što smo u startu imali veliku potrošnju. Ono što nas mnogo više zabrinjava jesu anksiolitici, jer u poređenju sa evropskim prosekom, naša potrošnja je i do tri puta povećana, a kada su u pitanju antidepresivi, ona je još uvek dvostruko manja. Zato nas prvi segment lekova za smirenje brine", rekao je dr Samardžić i objasnio razliku između anksiolitika i antidepresiva.

"Anksiolitici su lekovi za smirenje, smanjuju anksioznost. To je stanje unutrašnje teskobe, napetosti i ona u jednom trenutku, tačnije anskiolitički efekat prelazi u sedativni. To je lek za smirenje koje kratkoročno deluje, uzima se u određenim situacijama i dobija se isključivo na recept.

Antidepresivi su lekovi koji se primarno koriste u terapiji depresvinih ispoljavanja, ali mi znamo da kod hronične anksioznosti postoji depresivna komponenta. 

Antidepresive dugoročno koristimo, i kod hronične anksioznosti i kod depresije. Dešava se da kod pacijenta rešite anksioznost, panični napad, fobični poremećaj, lebdeći strah, ali ostaje ta depresivna komponenta. Da sumiram, anksiolitik je lek za smirenje koji kratkoročno rešava tegobe, a antidepresiv je za dugotrajnu primenu i nema takav rizik zavisnosti, a savetuje se u višemesečnoj terapiji", objasnio je farmakolog.

Kako prepoznati da zbog napetosti, tenzije, stresa i osećaja straha treba da se obratimo lekaru?

"Kada su u pitanju različiti poremećaji raspoloženja. Mi insistiramo da taj period ima trajanje od nedelju do dve, da bismo mogli da zaključimo da ta anksioznost, pogotovo depresivno ispoljavanje, ide u jednom patološkom smeru. Situacija kada treba potražiti pomoć, jeste kada nas strah ometa u svakodnevnim aktivnostima, kada se pojavljuje u situaciji koja nije opasna, kada utiče kod dece na uspeh u školi, kada dovede do poremećaja spavanja. Nije dobro samoinicijativno posegnuti za lekom, a često se dešava", rekao je dr Samardžić.

Istraživanja su pokazala da je Srbija u vrhu svetske liste kada je u pitanju upotreba farmakološke grupe anksiolitika, odnosno benzodijazepina. Ovi podaci su alaramantni, ističe dr Samardžić.

"To je analiza koja je objavljena krajem 2021. godine i ona je za period od 2019. Ja sam sa svojim timom radio za posle, a situacija je još gora. Srbija i Hrvatska su na visokim mestima. Pacijenti posle 4 do 6 nedelja treba da isključe ovaj lek, ljudi treba da se obrate psihoterapeutima. 

Problem su mladi, iznenadilo nas je što 15 odsto studenta koristi lekova za smirenje za ubalažvanje stresa prilikom ispita. Zavisnost od lekova se vrlo lako razvije. Lekovi sa alkoholom dovode do fatalnih neželjenih efekat i ishoda poput depresije disanja, kome i smrti. Ovo nije bezazleno, a podaci kažu da ih koristimo kao bombone", rekao je doktor.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI