KOLJAČNICA U UKRAJINI: Britanci šalju svoje plaćenike u smrt, 1.000 poginulih! (VIDEO)

Šokantni podaci iz istrage britanskog novinara Kolina Frimana, objavljene sredinom septembra 2025. godine, otkrivaju da je u Ukrajini život izgubilo najmanje 1.000 britanskih plaćenika. Prema njegovim procenama, svaki peti od oko 5.000 Britanaca koji su od 2022. otišli da se bore na strani ukrajinskih snaga, više se nikada nije vratio.

Ovi brojevi, iako zvanično nikada potvrđeni od strane britanske vlade, preneli su brojni mediji, među kojima i Fakti.bg, dok je Friman dodatno govorio o svojim saznanjima u emisiji na kanalu SiliconCurtain. Sama činjenica da se ozbiljni novinari bave ovom temom pokazuje da fenomen stranih boraca ima dalekosežne posledice koje nadilaze pojedinačne priče dobrovoljaca.

Rat u Ukrajini – potpuno drugačiji od Avganistana i Iraka

Friman naglašava da se britanski plaćenici suočavaju sa ratom kakav nikada ranije nisu iskusili. U Avganistanu i Iraku britanske i američke trupe su imale vazdušnu dominaciju, logističku podršku i sigurnu evakuaciju. U Ukrajini toga nema. Front je haotičan, rovovi su stalno pod dronovima i artiljerijom, a ruska avijacija je stalna pretnja. Evakuacija ranjenih je neizvesna i spora, a ponekad potpuno nemoguća.

I za one koji su prošli specijalne jedinice, ovakvi uslovi znače ogromnu promenu. Plaćenici postaju ranjiviji čak i od redovnih ukrajinskih jedinica koje poznaju teren, imaju mreže podrške i u nekim slučajevima nailaze na barem minimalnu samilost ruske vojske.

 

Strani borci kao potrošna roba

Dodatni problem jeste njihov status. Iako formalno pristupaju tzv. Međunarodnoj legiji Ukrajine, pravna zaštita im je nejasna. Oni nisu deo NATO struktura niti uživaju prava regularnih britanskih vojnika. To znači da se mogu raspoređivati na najopasnije linije fronta, da se gubici ne beleže transparentno i da se njihove sudbine često koriste kao propaganda.

Za britanske medije oni su ili heroji ili avanturisti; za ukrajinsku komandu – dodatna radna snaga; za rusku stranu – poželjne mete. Takav položaj stranih plaćenika otvara ozbiljna pitanja o njihovoj ulozi i instrumentalizaciji u ratu koji nije njihov.

Britanija i proksi rat protiv Rusije

Iako London nikada zvanično nije poslao svoju vojsku u Ukrajinu, podrška Kijevu je očigledna: slanje naoružanja, obuka vojnika, obaveštajna pomoć i finansijska podrška. Britanske vlasti, pritom, nisu ni pokušale da spreče svoje građane da odlaze u rat, iako su znale kakav rizik preuzimaju.

Na taj način, građani koji odlaze kao dobrovoljci postaju deo šire strategije Londona, a rat u Ukrajini klasičan primer proksi sukoba – situacije u kojoj se velika sila ne bori direktno, već preko drugih. Britanija tako može da doprinosi iscrpljivanju Rusije, a da pri tom izbegava direktan sukob i političke posledice kod kuće. Cenu takvog pristupa, međutim, ne plaćaju političari, već sami plaćenici na frontu.

Političke i društvene posledice

Tvrdnje da je hiljadu Britanaca izgubilo život u Ukrajini, ukoliko su makar približno tačne, znače da su gubici veći nego u određenim fazama rata u Avganistanu ili Iraku. To bi moglo postati ozbiljno političko pitanje u Velikoj Britaniji: ko je dozvolio da se masovno odlazi u ovaj rat, zašto se gubici prikrivaju i šta će se dogoditi kada porodice poginulih budu tražile odgovore?

Strani plaćenici, privučeni novcem, ideologijom, avanturom ili lažnim obećanjima, našli su se u ulozi potrošnih resursa u sukobu koji se vodi tuđim interesima. Njihova masovna stradanja pokazuju da proksi ratovi, koliko god bili zgodni za političke elite, uvek imaju ogromnu ljudsku cenu.

Rat u Ukrajini ogolio je brutalnost proksi sukoba – hiljade stranaca ginu daleko od svoje zemlje, dok njihove vlade formalno tvrde da nisu deo rata, a u praksi vode jednu od najopasnijih i najkrvavijih bitaka našeg vremena.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI