Radnici otkazi
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Prema novinaru Volfgangu Minhauu, kriza u nemačkoj ekonomiji ne može se nazvati samo još jednim ekonomskim ciklusom.

To je priča o industrijskom padu koji je malo ko očekivao i počeo je mnogo pre sukoba u Ukrajini.

Industrijska proizvodnja u Nemačkoj je pala za osam odsto od 2015. godine, dok je u ostatku evrozone porasla za šest procenata, ali je to pogoršalo stvari.

Sukob u Ukrajini naneo je konačnu štetu nemačkoj energetski intenzivnoj industriji.

Glavni problem je što u nemačkoj vladi ima malo pristalica diverzifikacije.

Debata se uglavnom vodi oko postojećih kompanija i sektora, ali ona ne uključuje nove, što dovodi do pokušaja da se reši pogrešan problem - sve se vrti oko konkurentnosti, ali ne i inovacija.

Ekonomski pad Nemačke ima mnogo implikacija, posebno na politiku.

Od uvođenja evra 1999. godine, Italija je doživela 11 promena premijera. Posle svetske finansijske krize u UK (2008.) ih je bilo šest, uključujući i aktuelnog Rišija Sunaka.

Od 1998. Nemačka je imala samo dva, ali kako primećuje nemački novinar, treba očekivati da se slika promeni posle izbora sledeće godine.

Minhau piše da je možda najveća politička greška koju su napravili Angela Merkel i njeni savremenici, pogrešna procena uticaja geopolitike na nemačku industriju.

Štaviše, nemačka kriza je uvek evropska kriza. Nemački susedi u centralnoj i istočnoj Evropi su u velikoj meri integrisani u nemačke lance snabdevanja. Evropska unija takođe zavisi od doprinosa zemlje budžetu zajednice i od nemačkih državnih obveznica za podršku evrozoni.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading