Sigurno vam se bar jednom desilo da u restoranu ili kafiću spontano pružite ruku konobaru i pomognete mu da pokupi čaše, tanjire ili pribor sa stola. Možda vam je to delovalo kao obična sitnica, nešto što se podrazumeva. Ipak, psihologija tvrdi da upravo takvi mali, neplanirani gestovi otkrivaju mnogo o vašoj ličnosti, vrednostima i načinu na koji posmatrate ljude oko sebe.

Na prvi pogled, to je samo pomoć u trenutku. Međutim, iza tog poteza često stoje empatija, poštovanje prema tuđem radu, skromnost i sposobnost da primetite kada je nekome lakše ako mu priskočite u pomoć.

Zašto pomažemo konobaru?

Kada pomognete konobaru da pokupi stvari sa stola, reč je o takozvanom prosocijalnom ponašanju. To je svaki postupak kojim pomažemo drugoj osobi, a da za to ne očekujemo nagradu.

Takav gest najčešće pokazuje da imate razvijenu empatiju. Primećujete kada je neko u gužvi, pod pritiskom ili fizički opterećen. Istovremeno, to govori i da nemate problem da uradite nešto što formalno „nije vaš posao“.

Vaš mozak u tom trenutku brzo proceni: mogu da pomognem, ne košta me ništa, a nekome će značiti.

Najzanimljivije je što se ovakvi potezi uglavnom dešavaju spontano. Što manje razmišljate o tome, to više taj gest govori o vašem karakteru, a manje o želji da se nekome dopadnete.

Šta to govori o vašoj ličnosti?

Ljudi koji instinktivno pomažu osoblju najčešće imaju razvijenu socijalnu inteligenciju. Oni lako primećuju tuđi umor, žurbu i napor, čak i kada druga osoba ništa ne kaže.

Takve osobe češće poštuju takozvani „nevidljivi rad“ – poslove koje mnogi uzimaju zdravo za gotovo. Brže reaguju na potrebe drugih i lakše grade poverenje, kako u privatnim odnosima, tako i na poslu.

Ovakvo ponašanje pokazuje i da nemate izraženu statusnu aroganciju. Ne smatrate da ste „iznad“ nekoga samo zato što ste gost, a ta osoba radi u uslužnoj delatnosti. Za vas rad ima vrednost, bez obzira na to da li je neko direktor, konobar, prodavac ili čistačica.

Ljudi vas zbog toga doživljavaju toplije

U društvenim odnosima ljudi druge procenjuju kroz dve važne stvari – sposobnost i toplinu. Kada pomognete konobaru, upravo ta toplina dolazi do izražaja.

Osobe za stolom često iz takvog ponašanja zaključuju da ste normalni, pristupačni i nenametljivi. Konobar će vas doživeti kao nekoga ko poštuje njegov trud, a ljudi oko vas mogu steći utisak da ste pažljivi i u drugim životnim situacijama.

To su sitnice koje se pamte. Možda niko neće zapamtiti šta ste naručili, ali će zapamtiti da niste pravili zvezdu od sebe.

Ovakvi ljudi često su dobri partneri i timski igrači

Ako lako pomažete nepoznatoj osobi, velika je šansa da slično funkcionišete i u bliskim odnosima. U vezi ste verovatno osoba koja primećuje kada je partner umoran, koja ne beži od kućnih obaveza i koja ume da uskoči bez mnogo priče.

Na poslu se isti obrazac vidi kroz timski duh. Takvi ljudi pomažu kolegama, ne prave dramu oko rečenice „to nije moj posao“ i umeju da doprinesu atmosferi poverenja.

Zato se često doživljavaju kao osobe na koje može da se računa.

Šta ako nikada ne pomažete konobaru?

To ne znači automatski da ste loša ili bezosećajna osoba. Možda vam to jednostavno nije navika. Možda mislite da biste konobaru smetali ili da je bolje da ga pustite da radi svoj posao.

Psihološki gledano, to više govori o naučenim obrascima nego o tome da nemate empatiju. Dobra vest je da se takvi obrasci lako menjaju.

Dovoljno je da sledeći put obratite pažnju: da li je osoblje u gužvi, da li možete da pomerite čašu, približite tanjir ili samo kažete „hvala, vidim da imate mnogo posla“.

Mali gest koji mnogo znači

Pomoći konobaru da pokupi čaše i tanjire nije samo znak lepog vaspitanja. To je mali pokazatelj karaktera. Govori da primećujete ljude, cenite tuđi rad i nemate potrebu da se uzdižete iznad drugih.

Takve sitnice možda deluju nevažno, ali od njih se gradi utisak koji ostavljate za sobom.

Na kraju, nije stvar u tanjirima i čašama. Stvar je u tome da li umete da vidite čoveka ispred sebe.