STRUČNJACI U ŠOKU ZBOG MISTERIOZNE POJAVE U OKEANU Neobična rupa izaziva strah, ‘Ovo će se pogoršati’

Jedna od najpoznatijih prirodnih atrakcija na svetu, Velika plava rupa uz obalu Belizea, odavno je simbol prirodne lepote i magnet za turiste i ronioce. Ipak, najnovija naučna analiza njenog dna otkriva zabrinjavajući trend: učestalost i jačina tropskih oluja i uragana u narednim decenijama mogli bi biti znatno veći nego ikada pre. Podaci prikupljeni sa dna ove morske vrtače pružaju naučnicima novi uvid u dugoročne klimatske promene.

Velika plava rupa je golema morska vrtača prečnika oko 300 metara i dubine približno 125 metara, smeštena oko 60 milja od Belize Sitija. Deo je Belizejskog koralnog grebena, koji je pod zaštitom UNESCO-a. Nastala je na kraju poslednjeg ledenog doba, kada je porast nivoa mora poplavio sistem ogromnih krečnjačkih pećina. Masivni stalaktiti u pećinama, formirani dok su bile iznad nivoa mora, potvrđuju starost ovih formacija od oko 153.000 godina, dok su potpuno potopljene pre oko 15.000 godina.

Danas je Velika plava rupa popularna destinacija za ronioce i dom mnogim vrstama morskih pasa, uključujući karipske grebenske pse, čekićare, bikove i crnovrhe morske pse. Međutim, ispod mirne površine krije se prirodna arhiva koja naučnicima omogućava uvid u klimatske događaje poslednjih milenijuma.

Tim istraživača sa Univerziteta Goethe u Frankfurtu, u saradnji sa naučnicima iz Kelna, Getingena, Hamburga i Berna, 2022. godine izveo je jedinstveno istraživanje. Sa dna Velike plave rupe izvučena je sedimentna jezgra duga 30 metara, koja sadrži stotine slojeva materijala nanesenih udarima talasa i oluja sa obližnjeg atola tokom poslednjih 5.700 godina.

Analiza ovih slojeva otkrila je da je u proseku između četiri i 16 tropskih oluja prelazilo preko ovog područja svakih 100 godina, sa ukupno identifikovanih 574 olujna događaja. Ipak, naučnici su uočili zabrinjavajući trend: učestalost i intenzitet oluja stalno rastu, a posebno snažan porast zabeležen je u poslednja dva desetleća. Dok dugoročni porast oluja pripisuju prirodnim klimatskim promenama, naglo ubrzanje poslednjih decenija direktno je povezano sa ljudskim delovanjem i globalnim zagrevanjem.

Na osnovu dobijenih podataka, predviđa se da bi do kraja 21. veka Karibe mogle pogoditi čak 45 tropskih oluja i uragana po stoljeću – gotovo tri puta više od istorijskog proseka od 16 oluja na 100 godina. Istraživači naglašavaju da su prognoze otežane zbog ograničenog razumevanja prirodne varijabilnosti tropskih ciklona u prošlosti.

Naučni tim ističe da sedimentna jezgra iz Velike plave rupe predstavlja najduži kontinuirani zapis učestalosti tropskih ciklona do danas. „Ekstrapolacija za 21. vek sugeriše neviđeno povećanje učestalosti tropskih ciklona, što se može pripisati globalnom zagrevanju izazvanom industrijskim dobom“, zaključuju istraživači.

Velika plava rupa, nekada simbol mira i prirodne lepote, sada postaje upozorenje: klimatske promene neće čekati i njihove posledice mogu biti sve vidljivije u narednim decenijama.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI