ŠTA BI SE DOGODILO DA KOLUMBO NIJE STIGAO DO AMERIKE? Naučnici imaju odgovor, ali oko jedne stvari lome koplja

Autor: Jelena Jovanović

Razonoda

14.10.2025

19:00

Naučnici su razmotrili šta bi se dogodilo da Kristofer Kolumbo nikada nije stigao do Amerike.

prethodna vest

ZAVEO ME JE MOJ 30 GODINA MLAĐI MAJSTOR! Probudio je u meni vulkan strasti koji ni u braku nisam osetila!

15:02

sledeća vest

FRIZURA KOJA INSTANT DAJE VOLUMEN Kosa kao iz bajke, raskošna i laka!

14:05

Kristofer Kolumbo je otplovio na zapad 1492. godine, nadajući se da će pronaći novu rutu do Kine i Južne Azije, ali je naišao na veliku prepreku - Ameriku - i iskrcao se na Karibima.

Kolumbo nije bio prvi Evropljanin koji je stigao do zapadne hemisfere; Vikinzi su se iskrcali na Njufaundlendu oko 500 godina ranije. Ali Vikinzi nisu kolonizovali Severnu Ameriku, a Kolumbova ekspedicija je dovela do velike kolonizacije zapadne hemisfere od strane Evropljana.

Kolumbo je imao drugačiji cilj

Dakle, kako bi se istorija odvijala da je Kolumbovo putovanje propalo - da su njegovi brodovi potonuli ili da su posade bile primorane da se okrenu pre nego što su stigle do zapadne hemisfere?

Neki stručnjaci su nam rekli da je, u izvesnom smislu, Kolumbovo putovanje propalo.

- Nije ispunio svoj cilj da dokaže novi zapadni put do bogatstava Azije - rekao je Daglas Hanter, nezavisni naučnik koji ima doktorat iz istorije i koji je opširno pisao o Kolumbu i drugim istraživačima.

Sam Kolumbo to nije priznao. Umesto toga, nastavio je da tvrdi da su zemlje koje je „otkrio“ deo Azije, čak i dok su se gomilali dokazi o suprotnom.

Da Kolumbo nije uspeo - vrlo brzo bi uspeo neko drugi

Naučnici su se složili da ako Kolumbo nije uspeo da stigne do zapadne hemisfere, neko drugi iz Evrope bi uskoro stigao.

- 1480-te su pokazale da je istraživanje Atlantika bilo profitabilno, zahvaljujući proizvodima kao što su šećer, bakalar, foke, kitovi, slonova kost morževa i narvala, zapadnoafričko zlato i islandski i afrički robovi - rekao je Felipe Fernandez-Armesto, profesor istorije na Univerzitetu Notr Dam, za Live Science.

- Dakle, iskrcavanje na suprotnoj obali bi se dogodilo u nekom trenutku - dodao je on.

Da li bi Ameriku otkrili Portugalci ili Španci?

- Da Španija nije pokušala ponovo, putovanje bi sponzorisao Portugal- rekao je profesor profesor istorije Džefri Simkoks za Live Science

Napomenuo je da Portugal plovi duž obale Afrike od početka 15. veka i da su se Portugalci usudili dovoljno daleko u Atlantik da kolonizuju Azore i Madeiru.

- Verovatno je da bi „da je Kolumbo propao, sledeće atlantsko putovanje brzo promovisala portugalska kruna -rekao je Simkoks.

- Kralj Portugalije je bio dobro svestan španskih namera i brzo bi delovao kako bi sprečio sve dalje španske poteze.

Fernandez-Armesto nije toliko siguran da bi Portugal pobedio Španiju, napominjući da su Kanarska ostrva, koja je Španija kontrolisala i sa kojih je Kolumbo isplovio, bila najbolje mesto za pokretanje ekspedicije na zapad.

- To bi se „verovatno desilo španskoj ekspediciji, jer su Kanarska ostrva, sa stanovišta sistema vetra, bila najbolje mesto za početak - rekao je Fernandez-Armesto.

Kako bi se istorija odvijala?

Da je portugalski istraživač prvi stigao do zapadne hemisfere, brojni događaji bi bili drugačiji.

Hanter je primetio da se Sporazum iz Tordesiljasa, iz 1494. godine, kojim je atlantsko carstvo podeljeno između Španije i Portugala, ne bi dogodio, jer se Portugal možda nije osećao obaveznim da podeli region sa Španijom.

Osvajanja u 16. veku, pod vođstvom Ernana Kortesa protiv Astečkog carstva i Fransiska Pizara protiv Inka, ne bi se dogodila jer su obojica bili Španci koje je podržavala Španija, iako bi ih verovatno neko iz Portugala izvršio, rekao je Hanter.

Da je Španija ipak prva stigla do zapadne hemisfere, kao što Fernandez-Armesto smatra verovatnim, onda istorija možda ne bi bila toliko drugačija.

- Istorijska razlika bi bila mala, a kašnjenje verovatno ne bi bilo značajno - rekao je on.

Jezici na svetu bi bili drugačije raspoređeni

Lingvistički, neke stvari bi mogle biti drugačije.

Da je portugalski istraživač prvi stigao do Amerike, moguće je da bi portugalski bio šire govoran na zapadnoj hemisferi nego danas.

Takođe, da Kolumbo nije uspeo da stigne do zapadne hemisfere, ne čudi što njegovo ime ne bi bilo rasprostranjeno širom Amerike. Distrikt Kolumbija u SAD i zemlja Kolumbija su samo dva od mnogih mesta koja nose njegovo ime.

Moguće je da bi Severna i Južna Amerika i dalje imale mesta nazvana po evropskom istraživaču.

Niko od naučnika nije pomenuo scenario u kojem autohtoni narodi zapadne hemisfere ne bi bili negativno pogođeni evropskim kontaktom kroz razaranja koja su donele bolesti koje su uneli i osvajanja koja su sproveli.

Međutim, važno je napomenuti da su se autohtoni narodi zapadne hemisfere borili, a danas se bore, da sačuvaju svoj jezik i kulturu, piše Live Science.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI