NAJSTRAŠNIJA SRPSKA IZREKA Svi je ponavljamo, a njeno pravo značenje ledi krv u žilama

U pojedinim delovima Srbije i danas se koristi izraz „s koca i konopca“, koji zapravo ima veoma mračno poreklo i dugu istoriju u narodnoj i umetničkoj književnosti.

U jednoj narodnoj pesmi koju je zabeležio Vuk Karadžić piše: „Pokupili zlice i zlikovce, buljumbaše s koca i konopca, te ih rani sirotinja raja…” Slična formulacija pojavljuje se i u delu Rodoljuba Čolakovića: „U ustanak se ubaciše nekakvi probisvijeti bez roda i imena, balije, šokci, odbegli robijaši, ljudi s koca i konopca.”

Čak je i pravnik Valtazar Bogišić u svojim zapisima koristio ovu izreku: „Skupljalo se među njih ljudi sa svake strane... što no riječ – s koca i konopca.”

Danas često čujemo ovu frazu kao komentar kada je neko društvo šarenoliko, neorganizovano ili sumnjivog ponašanja, ali retko ko zna da je njeno značenje nekada bilo daleko mračnije.

Izraz vodi poreklo iz vremena Osmanskog carstva, kada su Turci na ovim prostorima kažnjavali hajduke i istaknute Srbe najbrutalnijim metodama – nabijanjem na kolac ili vešanjem. Oni koji bi uspeli da pobegnu od takve sudbine, govorilo se da su „pobegli s koca i konopca“. O tim jezivim kaznama pisao je i Ivo Andrić u svom romanu Na Drini ćuprija.

U izvornom značenju, izreka se odnosila na okupljanje zlih, bezdušnih ljudi, od kojih su mnogi već bili osuđeni za teške zločine. Danas se uglavnom koristi da opiše grupu neusklađenih, nepovezanih ili sumnjivih ljudi prikupljenih bez reda, kriterijuma i smisla.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI