dinar
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Avramović je 24. januara 1994. godine, kao novi guverner Narodne banke SRJ, predstavio novi dinar, i prekinuo geometrijsku progresiju hiperinflacije, koja je od svih građana tadašnje države napravila „milijardere“, ali zapravo, što je bilo više nula na nacionalnoj valuti, ona je manje vredela. Jer, pre uvođenja “novog”, kasnije nazvanog “super dinara”, za svežanj najvrednijih novčanica od 500 milijardi dinara mogla je da se kupi jedna gumica sa kosu.

Hiperinflacija u SRJ, koja je bila pogođena sankcijama međunarodne zajednice, bila je takva da su se cene u proseku povećavale 62,02 odsto tokom dana, odnosno, dva odsto na sat i 0,029 odsto u minuti! Treća po obimu hiperinflacija u istoriji čovečanstva trajala je 24 meseca, i tokom tog perioda izdate su 33 nove novčanice, a od toga čak 24 u 1993. godini. Januara 1994. imali smo mesečnu stopu rasta cena od 313.563.558 odsto, dok je rast kursa marke iznosio 40.540.440 odsto! Kovnica novca u Topčideru radila je u tri smene, a simbol inflacije bila je novčanica od 500.000.000.000 dinara, po broju nula treća u istoriji sveta.

dinar

Foto: Shutterstock

 

 

Međutim, jednim potezom, divljanje hiperinflacije slomio je u poslednjoj nedelji janauara 1994. godine Dragoslav Avramović, novoizabrani guverner Narodne banke Jugoslavije, sedamdesetpetogodišnji profesor u penziji i bivši ekspert Svetske banke.

Kako su objašnjavali ekonomisti, Avramović je obustavio štampanje dinara bez pokrića, stavio ga je pod kontrolu i domaću valutu vezao za tadašnju nemačku marku u paritetu jedan prema jedan.

Zamena do tada bezvrednog novca počela je upravo na današnji dan - uveden je novi dinar, koji se menjao za 12 miliona starih dinara, odnosno, vredeo je koliko i jedna nemačka marka. Paritet 1:1, kako su objašnjavali ekonomski stručnjaci, imao je i psihološko dejstvo na stanovništvo, koje je bilo naviknuto da svoje transakcije obračunava i plaća u nemačkim markama.

Dragoslav Avramović, kojeg su tada mnogi građani tada zvali Super deka Avram, sa mesta guvernera NBJ smenjen je 1996. godine, a dinar je ponovo polako počeo da klizi, a divlji ulični kurs postao je važniji od onog zvaničnog. Kurs je, naime, najpre korigovan na 3,3 umesto 1:1, da bi jedna nemačka marka krajem 1998. godine vredela šest dinara, a već 1999. godine za jednu nemačku marku na crnom tržištu bilo je potrebno 30 dinara.

Čuveni Deka Avram građanima Srbije ostao je u sećanju i po briljantnim nastupima pred poslanicima.

„Naša ekonomska situacija je kontradiktorna. Iamo stabilan kurs ali i bolesnu privredu. Sa katastrofom u organizaciji preduzeća i raspodeli. Naše cene su trideset ili četrdeset odsto iznad svetskih. Ako smem da vas vratim u istoriju, ja sam stariji od vas, to je ona situacija: Tu knezovi nisu radi kavzi, nit su radi Turci izelice. Al je rada sirotinja raja koja globe plaćati ne može ni trpeti turskoga zuluma“, jedna je od njegovih poznatih izjava u Skupštini tadašnje države.

Dragoslav Avramović je preminuo 2001. godine u Rokvilu kod Vašingtona, piše Blic.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading