TRAMP ISKORISTIO PAD KRIPTOVALUTA Na kraju mandata biće znatno bogatiji

To su činili kako bi izbegli i najmanju sumnju u sukob interesa između predsedničke funkcije i ličnog finansijskog interesa.

Donald Tramp prekinuo je ovu tradiciju već tokom prvog mandata, a u drugom je potpuno uklonio ograničenja i aktivno se obogatio kroz ulaganja u poslovne sektore na koje direktno utiče odlukama svoje administracije. Kako je nedavno pisao Financial Times, to se naročito odnosi na tokene i kriptovalute, na kojima je Trampova porodica u poslednjih 12 meseci, otkako je pobedio na izborima, zaradila više od milijardu dolara.

Nema zakonske obaveze da prekine poslovanje

Treba naglasiti da ne postoji zakonska obaveza da američki predsednik potpuno ignoriše svoje poslovne interese i prekine poslovanje tokom mandata. Predsednik je čak izuzet od krivičnih odredbi o sukobu interesa koje važe za savezne službenike. Ipak, od njega se očekuje da u skladu sa dobrom praksom i tradicijom za vreme mandata bude predsednik, a ne biznismen.

Za razliku od svojih prethodnika u Beloj kući, koji uglavnom nisu profitirali tokom mandata, Tramp je značajno povećao svoje bogatstvo, finansijski pomogao svojoj porodici, a ni njegovi prijatelji i saradnici nisu prošli loše.

Iako pres služba Bele kuće tvrdi da ne postoji sukob interesa i da „predsednik sve radi u interesu svoje zemlje i svog naroda“, kritičari ističu da Trampovi poslovni potezi nemaju presedana u modernoj američkoj istoriji.

Tokom 2024. godine Tramp je zaradio milione prodajući brendirane biblije, patike, parfeme, knjige i monografije posvećene svom prvom mandatu, pa čak i memorabiliju sa svojom pritvorskom fotografijom, koja je snimljena 2023. u Atlanti tokom suđenja za izborne manipulacije.

Biznis vode Trampovi sinovi

Međutim, svi ti iznosi bledi su u poređenju s Trampovim prihodima od digitalne imovine i kriptovaluta. Reč je o digitalnim karticama za trgovinu, memecoinima čija se vrednost zasniva isključivo na špekulacijama, stablecoinu USD1 vezanom za američki dolar, tokenima i decentralizovanoj finansijskoj platformi pod nazivom World Liberty Financial (WFL), koju su osnovali Trampovi sinovi Don Džunior i Erik, zajedno sa sinovima specijalnog mirovnog izaslanika Stiva Vitkofa.

Financial Times je izračunao da je token WLFI doneo 550 miliona dolara, memecoin $TRUMP oko 362 miliona dolara, coin $MELANIA 65 miliona dolara, a stablecoin USD1 42 miliona dolara. Ovi iznosi predstavljaju neto dobit, dok se ukupan prihod meri u milijardama dolara. Na primer, ukupno je prodato USD1 stablecoina u vrednosti od 2,7 milijardi dolara.

Trump Media & Technology Group, kompanija koja poseduje platformu Truth Social i u kojoj američki predsednik ima 53 odsto vlasništva, izgubila je 401 milion dolara prošle godine pre nego što se 2025. prebacila na kriptovalute. Od tada je ostvarila više od tri milijarde dolara prihoda, pa Trampov udeo sada vredi 1,9 milijardi dolara.

Između dva predsednička mandata Tramp nije bio zagovornik kriptovaluta i digitalne imovine. Govorio je da kriptovalute nemaju pokriće i bitcoin nazivao prevarom. Čak je tvrdio da su kriptovalute „neameričke“ jer konkurišu dolaru.

Međutim, tokom predsedničke kampanje 2024. promenio je stav, objašnjavajući da su njegove kompanije zbog političkih razloga ostale bez podrške komercijalnih banaka i da je morao da se okrene kriptoindustriji.

Čim se vratio u Belu kuću, počeo je da promoviše kriptovalute. Ublažio je regulaciju sektora i potpisao uredbu kojom se Amerikancima omogućava da deo penzione štednje ulažu u kriptovalute.

Ublažena pravila pogodovala su kriptovalutama

Istovremeno su ublažena pravila koja su ograničavala ulazak velikih banaka u kripto-poslovanje. Kripto-tržišta su odmah reagovala, investitori su to jedva dočekali i vrednost bitcoina, zajedno s nizom drugih tokena, porasla je na rekordne nivoe.

U isto vreme, Trampove porodične kompanije kupovale su bitcoin i druge tokene i pokretale brojne projekte kako bi iskoristile rastuće cene. Nisu skrivale da je reč o poslovima blisko povezanim s Trampom, što je otvaralo prostor za sumnju u korupciju i urušavalo poverenje u predsedničku instituciju. Sve se to odvijalo pred očima javnosti, uz tek poneke proteste Demokratske stranke.

Postalo je jasno da se američki predsednik uopšte ne suzdržava od uticaja na tržište, odnosno da aktivno podstiče ulaganje u proizvod koji je direktno povezan s njegovom funkcijom. Iako je Erik Tramp obećao da će između porodičnog biznisa i predsedničke funkcije postojati „visok zid“, kako piše Financial Times, Trampovi sinovi otvoreno koriste očevu poziciju, putuju na konferencije širom sveta, promovišu kriptovalute i traže investitore.

Nije trebalo dugo da strani ulagači, institucije povezane s državama, pa čak i osobe pod istragom američkih vlasti, prepoznaju priliku za profit i približavanje najmoćnijem čoveku sveta, čije odluke često oblikuju taština i lični interes.

Biće znatno bogatiji na kraju mandata

U tom smislu, Trampovi potezi su potencijalno i u koliziji sa zakonom. Naime, ustavna klauzula o stranim naknadama zabranjuje svima na saveznoj funkciji, uključujući predsednika, da bez saglasnosti Kongresa primaju „poklone, nadoknade, dužnosti ili titule od strane strane države“.

U ovom trenutku, međutim, ne postoji ni politička volja ni većina u Kongresu koja bi američkog predsednika, i pored očiglednog sukoba interesa, naterala da prestane da profitira od svoje funkcije. Nema sumnje da će Tramp, za razliku od svojih prethodnika u poslednjih pola veka, na kraju drugog mandata biti znatno bogatiji nego na početku.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI