NARODNA BANKA SRBIJE OBJAVILA VAŽNU INFORMACIJU! Tiče se INFLACIJE

Narodna banka Srbije očekuje da će se inflacija u Srbiji do sredine godine kretati oko tekućeg nivoa od oko četiri odsto, a da u drugoj polovini godine uspori i krajem godine se približi centralnoj vrednosti cilja, što je tri odsto plus-minus 1,5 odsto, izjavila je danas guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Ona je na prezentaciji izveštaja o inflaciji, koji je Izvršni odbor centralne banke usvojio na sednici 9. maja rekla da je međugodišnja inflacija u aprilu u Srbiji usporila na četiti odsto, dok je na međugodišnjem nivou, bazna inflacija usporila na pet odsto, što je njen najniži nivo od maja prošle godine.

Rekla je da i Međunarodni monetarni fond (MMF) u aprilskoj projekciji očekuje da će prosečna inflacija u Srbiji iznositi četiri odsto u ovoj godini i da će se zatim umereno smanjiti na 3,3 odsto u 2026. i na tom niovou zadržati i u 2027. godini.

Tabakovićeva je navela da su mesečnu dinamiku rasta ukupnog indeksa potrošačkih cena od 0,3 odsto obeležili rast cena neprerađene hrane i proizvoda i usluga unutar bazne inflacije, dok su u suprotnom smeru delovale niže cene naftnih derivata.

"Prema našoj novoj centralnoj projekciji, inflacija bi u celom horizontu projekcije, to jeste u naredne dve godine, trebalo da se zadrži u granicama cilja, tri plus minus 1,5 odsto i da pri tome u ovoj godini ima opadajuću putanju. Konkretnije, sa nivoa od oko četiri odsto, koliko se očekuje da će iznositi do sredine ove godine, inflacija bi trebalo da nastavi da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko kojeg će se kretiti do kraja perioda projekcije, odnosno do kraja njenog horizonta", rekla je Tabakovićeva.

Foto: Youtube printscreen/Dnevnik

 

Kako je kazala, takvom kretanju inflacije najviše će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano niže svetske cene energenata, na koje upućuju projekcije relevantnih međunarodnih institucija kao i tržišni fjučersi.

"I dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod pretpostavkom da ona bude prosečna, treba da rezultira pojeftinjenjem voća i povrća, kao i nižim troškovima u proizvodnji hrane", kazala je Tabakovićeva.

Pored toga, kako naglašava, projektovano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti treba da doprinese usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji.

"Nova projekcija inflacije za ovu godinu blago je niža od februarske, prvenstveno zbog nižih cena naftnih derivata, na šta se, pored pada svetske cene nafte, odražava i jačanje evra prema dolaru, a delom i zbog manjeg rasta eksterne i domaće tražnje od prethodno očekivanog", kazala je Tabakovićeva.

Ona je dodala i da je Srbija opreznim pristupom i odgovornim vođenjem monetarne politike obezbedila povratak inflacije u granice cilja, a da su pritom zadržani povoljni izgledi privrednog rasta.

Međutim, kako je dodala u odnosu na naša očekivanja iz februarske projekcije, rast u prvom tromesečju ove godine je bio niži i u proizvodnim i u uslužnim sektorima i prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iznosio je dva odsto međugodišnje.

"Na niži rast ekonomske aktivnosti od očekivanog odrazili su se i dalje slaba eksterna tražnja i problemi u automobilskoj industriji u Evropi, kao i globalno posmatrano povećana averzija prema riziku usled rastuće neizvesnosti u pogledu trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija i efekata na globalni privredni rast, što se odrazilo na aktivnost u domaćoj prerađivačkoj industriji i na izvoz", rekla je ona.

Prema rečima guvernera centralne banke Srbije i protesti i blokade u zemlji uticali su da investicije i lična potrošnja ostvare manji rast od očekivanog, odnosno da posmatrano s proizvodne strane, uspori aktivnost u uslužnim sektorima.

"Sektor građevinarstva prema našim procenama zabeležio je pad aktivnosti delom kao posledica pomenutih faktora, a delom i zbog visoke baze iz istog perioda prethodne godine", kazala je ona.

(Tanjug)

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI