Na Ravnoj gori, dok sadi krompir i radi svoj posao, jedan stariji domaćin izneo je svoje viđenje sveta, politike i života danas – direktno, bez ulepšavanja i bez ikakvih kalkulacija.

Na pitanje da li ga brine kriza i rat na Bliskom istoku, odgovara kratko i jasno da ga to ne zanima.

„Šta mene to interesuje? 

Kada je reč o domaćoj politici, osvrće se i na vlast, ali i na opoziciju, uz opasku da se pravi lideri kao Aleksandar Vučić retko rađaju. Podseća i na prošla vremena i političare koje pamti, ističući da danas takvih gotovo da nema.

Naglašava da nikada nije bio član nijedne partije i da ga interesuje samo ekonomija i konkretan život.

„Ja gledam samo kako se živi. Kažem bobu bob, popu pop. I pitam – je l’ danas bolje? Jeste, milion puta bolje nego pre“, kaže on bez dileme.

Prisećajući se teških vremena inflacije, opisuje kroz šta je prolazio:

„Nosio sam litar i po ulja, išao da kupim naftu kad je bila inflacija. Nije bilo para. Pešačio sam 30 kilometara kroz Beograd da kupim gumu za traktor. To su bila teška vremena.“

Danas, kaže, situacija je potpuno drugačija.

„Sad imam da kupim šta hoću. Uvek imam para. Nisam bogataš, ali sam zadovoljan. Imam kuću ovde, imam u selu, stvorio sam sve svojim radom.“

Dodaje da je više puta putovao i u Rusiju i da se ne kaje zbog toga, ali ističe da mu je najvažnije ono što ima kod kuće.

Na kraju, šalje poruku svima u Srbiji:

„Neka budu pametni, da se dozovu pameti. Moj unuk završava zanat, neće da se bavi politikom. Njemu ništa nije teško da radi – i to je najvažnije.“