VUČIĆU POZLILO, DRUŠTVU JOŠ GORE Digitalni “doktori” i dželati i sumrak pristojnosti

Vijest da je predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću pozlilo i da je hitno primljen na Vojnomedicinsku akademiju preplavila je medije, ali ono što je uslijedilo na društvenim mrežama otkrilo je goru bolest – bolest društva.

U trenutku kada bi bilo prirodno i ljudski izraziti zabrinutost za nečije zdravlje, čak i ako se s tom osobom politički ne slažemo, na površinu su isplivali najgori slojevi digitalne mržnje. Twitter, Facebook i Instagram postali su platforme za likovanje, teorije zavjere, uvrede i bešćutne komentare. Iza tastatura su se pojavili “specijalisti za sve”: doktori bez diploma, moralisti bez morala, patriote bez empatije.

Digitalni lešinari su dočekali svojih pet minuta.

Teoretičari zavjere koji inače crtaju kemtrejlse na nebu i čipove u vakcinama, sada su “precizno” dijagnostikovali sve – od trovanja do insceniranog kolapsa. Doktorati iz komentara, specijalizacije iz mržnje, a masteri iz manipulacije. “Znao sam da će glumiti”, “Ovo je igra za izazivanje sažaljenja”, “Sprema se bijeg iz zemlje” – to su “analize” samozvanih političkih proroka, samozaljubljenih u svoju tastaturu i opsjednutih Vučićem više nego sopstvenim životom.

Šta god čovjek mislio o Vučićevoj politici, likovati nad mogućom ozbiljnom zdravstvenom krizom nije kritika – to je bolest. Ne njegova, nego naša. Društvena, duhovna, mentalna.

Posebnu ulogu u ovom digitalnom cirkusu igraju opskurni Twitter profili, pseudonimni “istraživači” i kvazi-analitičari, čija je jedina ekspertiza – proizvodnja laži. Oni vide ruku CIA-e u svakom srčanom udaru, masoneriju u svakom kašlju, a svako bolničko liječenje je “psihološka operacija”. Njima nije potrebno ni znanje, ni obrazovanje, ni savjest – samo internet konekcija i malo zlobe.

Društvene mreže su postale oglasne table mržnje, a algoritmi ne nagrađuju istinu, već vatru. Što je laž brutalnija, što je tvrdnja neosnovanija – to više lajkova, dijeljenja, komentara. To je nova valuta morala: profit na tuđoj bolesti.

Niko ne traži da volite Vučića. Ne morate ni podržavati njegovu politiku. Ali ako se radujete njegovom lošem zdravstvenom stanju, vi niste opozicija. Vi ste simptom. Simptom jednog duboko poremećenog društva.

Ovakvo ponašanje nije politički stav – to je moralni pad. Kritika vlasti je temelj demokratije, ali neljudskost prema onome kome je loše je temelj barbarstva. Ali ako se neko raduje nečijem pozivu hitnoj pomoći, pitanje nije više o njemu, već o onome ko se raduje.

Vučić je simbol političkog kontinuiteta, ali i meteorski gromobran za sve društvene frustracije. Njegovo zdravstveno stanje ne bi trebalo da bude alat za političku recku niti povod za brutalizaciju javnog govora. I nije prvi put – isto smo gledali kada su oboljevali ili umirali drugi političari, glumci, sportisti. Svi koji “padnu” postaju meta pogana društva koje je izgubilo osnovni kompas empatije.

Ovo nije samo pitanje pristojnosti. Ovo je pitanje opstanka zajedničkih vrijednosti. Ako se radujemo tuđoj bolesti, nećemo imati zdravu ni politiku, ni zajednicu, ni budućnost.

Društvene mreže neće postati humanije same od sebe. Potrebna je odgovornost – kako medijska, tako i lična. Jer danas je Vučić, a sutra neko drugi. I kad svi zaborave da smo ljudi – bolest više nije samo fizička. Ona postaje sistemska.

(Borba.me)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI