RUBINIJEVO PROROČANSTVO! Evo zašto "doktor propast" predviđa krah američke ekonomije!
EPA/ALTEA TEJIDO


U narednih nekoliko godina, upozorava Nurijel Rubini s osetnom dozom fatalizma, svet će pogoditi „majka svih stagflacionih dužničkih kriza“ — stagflacija je ekonomska stagnacija pogoršana inflacijom cena — „a kako stvari stoje“, navodi dalje, ovaj slom „deluje neizbežno... Pitanje nije da li će se on dogoditi, već kada“.

Rubinijevo proročanstvo

Bio je 7. septembar 2006. i vreme prilično bezbrižnog ekonomskog rasta, kada je u obraćanju kolegama u MMF-u Rubini predvideo krizu izazvanu pucanjem balona na tržištu nekretnina, koja će izazvati talas bankrota i duboku recesiju. „Publika je delovala skeptično, čak i prezrivo... Ljudi su se smejali“, pisao je nekoliko godina kasnije „Njujork tajms“. Uostalom, Rubini je „bio poznat kao permanentni pesimista“, a i njegova „živopisna predviđanja propasti nedvosmisleno su bila izvan glavnog toka“ ekonomskog rezonovanja. „Zvučao je kao ludak 2006. Kada se vratio 2007, bio je prorok.“

U svakom slučaju, u najmanju ruku, Rubini je zaslužio da njegove ekonomske analize i prognoze ne budu odbačene olako.

EPA/ALTEA TEJIDO

 

A on sada, obrazlažući svoju tezu da je slom neminovan, piše da će se u kritičnom momentu centralne banke „naći u nemogućoj poziciji“ — „biće proklete ako urade i proklete ako ne urade“ — te da će „mnoge vlade biti polunesolventne i zbog toga neće moći da izbavljaju komercijalne banke, korporacije i domaćinstva od bankrota... Američki FED nalazi se u dužničkoj zamci najmanje od decembra 2018. godine... Sa inflacijom u porastu i stagflacionim šokovima koji prete, sada je još i dublje u toj zamci. Baš kao i Evropska centralna banka, i Banka Japana, i Banka Engleske. Stagflacija iz ’70-ih uskoro će se spojiti sa dužničkom krizom iz perioda posle 2008“, predviđa „Doktor Propast“ i objašnjava da su za ovako neveselu perspektivu zaslužne „godine ultralabave fiskalne i monetarne politike“. One su i dovele do globalnog duga koji je danas „skoro tri puta veći nego što je bio ‘70-ih“, te će se, „kako inflacija bude rasla tokom nekoliko sledećih godina, centralne banke suočiti s dilemom. Ako počnu da se bore s inflacijom povećanjem kamatnih stopa, rizikuju masivnu dužničku krizu i surovu recesiju; ali ako ostanu pri labavoj monetarnoj politici, rizikuju dvocifrenu inflaciju — i duboku stagflaciju“.

Inflacija u SAD

Inflacija je u SAD već stigla — cene su u junu skočile za čak 5,4 odsto, a pritom je federalni dug „sada veći od čitave američke ekonomije“, primećuje „Ju-Es-Ej tudej“ dok upozorava na „spiralu katastrofe“.
A uz to su, prenosi „Rojters“ opomenu čuvenog investitora Džeremija Grantama, „finansijski baloni svuda oko nas... Pucanje tih balona moglo bi da bude najvažniji događaj u našim investicionim životima... Biće ogromnog negativnog imovinskog efekta, većeg od bilo kog ranijeg pucanja balona... A ovaj balon u kome se nalazimo je stvaran i svi mogu da ga vide. Očigledan je kao nos na vašem licu“, ukazuje 83-godišnji Grantam, koga je „Blumberg“ uvrstio u svoju prvu listu „50 najuticajnijih“ osoba iz sveta biznisa i politike.
A opet, na istoj je listi i Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i kolumnista „Njujork tajmsa“, koji baš ovih dana povodom „panike oko inflacije i stagflacije“ navodi da paniče samo oni koji veruju da je „FED-ov model funkcionisanja inflacije potpuno pogrešan, ili da mu nedostaje politička hrabrost da ohladi ekonomiju ako postane opasno pregrejana... FED smatra da će ova epizoda uskoro biti okončana i sada se čini da je u pravu... Sugestijom da će delovati ako bude neophodno, Federalne rezerve razvejale su razloge za brigu od povratka u ’70.“, tvrdi Pol Krugman.

Nejednakost i nemoć

Ali sve i ako je u pravu, pitanje je hoće li se 2020. pokazati mnogo boljim. Jer kako na stranicama „Gardijana“ napominje ser Hauard Dejvis, nekadašnji direktor Londonske berze i zamenik guvernera Banke Engleske, „kudikamo depresivan je zaključak da će sadašnja monetarna politika u razvijenim ekonomijama sveta stvoriti još veću ekonomsku nejednakost i da nadležni oko toga ne mogu mnogo šta da urade“.

Tanjug/Ap

 

Znači li to da dobrog rešenja današnje ekonomske situacije, jednostavno, nema? Preti li svetu kriza na kakvu upozorava Nurijel Rubini? Ili će se kombinacija nagomilanih dugova, rastuće inflacije i naduvanih finansijskih balona ipak razrešiti na neki prihvatljiviji način?

U „Novom Sputnjik poretku“ o ovim su pitanjima govorili analitičar Branko Pavlović i ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević.
Problem kod stagflacije na koju upozorava Nurijel Rubini, objašnjava Bojan Dimitrijević, „sastoji se u tome što mere koje mogu da budu preduzete daju protivrečne rezultate — ako pokušate da obuzdate inflaciju, produbićete recesiju jer smanjujete monetarnu i fiskalnu ekspanziju, a ako pokušate da podstaknete proizvodnju koja pada, još više ćete povećati inflaciju koja je u SAD već sada na većem nivou nego u proteklih nekoliko decenija... Skup negativnih faktora — od kovida do trgovinskog rata SAD i Kine — u kombinaciji sa postojećom politikom niskih kamatnih stopa i jeftinog novca, može istovremeno da dovede i do smanjivanja proizvodnje i do rasta inflacije, a onda ekonomska politika postaje prilično nemoćna“.

Problem dugova

„Rubinijeva argumentacija o predstojećem slomu“, napominje Branko Pavlović, „utoliko je ubedljivija što on primećuje da vlasti na inflaciju ne smeju da odreaguju povećanjem kamatnih stopa, jer nagomilani dugovi u tom slučaju više ne bi mogli da se servisiraju. I to pre svega privatni dugovi, koji bi zatim pokrenuli lančanu reakciju, a države koje su već prezadužene, ne bi mogle da uskoče i da ih spašavaju kao što su to učinile tokom krize 2008. godine, što posledično dovodi do masovnog bankrota i još dublje recesije“.
S tim u vezi, Nurijel Rubini piše: „Da sve bude još i gore, centralne banke suštinski su izgubile svoju nezavisnost, zato što nisu imale izbora, nego su morale da monetizuju masivne fiskalne deficite kako bi osujetile dužničku krizu. S drastičnim rastom javnih i privatnih dugova, one se nalaze u dužničkoj zamci.“

„Ova analiza je potpuno ispravna, dužnička zamka nesumnjivo postoji“, komentariše Bojan Dimitrijević. Ipak, skreće pažnju, „razvijene zemlje nalaze se u kudikamo povoljnijoj poziciji, stoga što su uglavnom zadužene u sopstvenim valutama kod sopstvenih centralnih banaka“.

S druge strane, naglašava Pavlović, „državni dugovi zapravo predstavljaju sekundarni problem. Veći problem je privreda koja još od 2008. ne uspeva da se oporavi u punom kapacitetu, već zavisi od upumpavanja novih količina novca koje traje sve vreme. A to znači da u sistemu postoje strukturni problemi koji se uopšte ne mogu rešiti monetarnom politikom“.
„Upravo je dug domaćinstava i korporacija“, dodaje Bojan Dimitrijević, „i izazvao prethodnu krizu. I danas taj problem nastavlja da visi kao mač nad glavama, zato što od tada do danas nijedan problem koji je doveo do prethodne krize, suštinski nije rešen — niti je promenjen bankarski sistem, niti je rešen problem uvećavanja ekonomske nejednakosti, niti je rešen problem stvaranja špekulativnih balona na tržištima. Tako da je svet zapravo sve vreme u latentnoj opasnosti od izbijanja nove krize“.

Pucanje (zapadnog) balona

Investitor Džeremi Granta za „Rojters“ upozorava na špekulativne balone koji su „svuda“ i opominje: „Balon bi mogao da pukne zbog problema virusa. Ili zbog inflacije, ili zbog najvažnije kategorije od svih, a to je sve ostalo što je neočekivano. Jedna od 20 različitih stvari na koje niste ni pomislili mogla bi da iskoči niotkuda, a da niste imali pojma da je uopšte tamo.“

„Evidentno je da ovaj sistem ne poseduje nikakve mehanizme unutrašnje kontrole. Srećom, postoje drugi delovi sveta koji su sve bolje organizovani i samo ta spoljna sila će na svet zapadnog kapitalizma moći da deluje otrežnjujuće. Što znači da će ili doći do njihovog teškog debakla i grubih lomova, ili će, nakon političkih lomova, doći do zaključka da je promena nužna i da moraju da pronađu nekakvu održivu varijantu“, predviđa Branko Pavlović.

„Kao što se multipolarnost iznedrila u geopolitičkom smislu, iznedriće se i u ekonomskom smislu. Džozef Štiglic je još posle Velike recesije 2008. napisao da je ona označila kraj američkog oblika kapitalizma. Nova kriza — a njeno izbijanje moguće je odložiti za neko vreme, ali ne i sprečiti — samo će proizvesti dalje urušavanje tog zapadnog modela, a to znači i da će status dolara kao rezervne svetske valute neminovno biti doveden u pitanje — zato što će svi gledati da ga se oslobode, kao što to već neko vreme radi Rusija“, zaključuje Bojan Dimitrijević.

Komentari (0)

Loading