REČI KOJE HRANE DUŠU Mudrost patrijarha Pavla o hlebu, radu i poštovanju

Patrijarh Pavle, čovek skromnosti i duboke mudrosti, često je bio nazivan „živim svecem“ još za života. Njegove poruke, zapisane i izgovorene jednostavno, ali sa dubinom istine, i danas su putokaz mnogima koji traže smisao u vremenu brzine, potrošnje i zaborava.

U današnjem svetu, gde je sve lako dostupno, gde police blistaju šarenilom proizvoda – pa i onih koje narod slikovito opisuje kao „i mleko od ptice“ – često zaboravimo na ono najosnovnije: hleb.

Patrijarh nas je podsećao da upravo u toj jednostavnosti leži suština života. Hleb nije samo hrana. On je simbol truda, umerenosti, poštovanja – plod zemlje, rada mnogih ruku i Božijeg blagoslova.

U jednom od svojih govora, patrijarh Pavle slikovito je opisao put jednog običnog parčeta hleba:

– Eto, kako se olako baci parče hleba... A pre samo godinu dana, neko je orao njivu, sejao, strepeo hoće li mraz uništiti mlade biljke. Zimi je čekao sneg da prekrije i zaštiti pšenicu. U proleće je gledao kako žito raste, a leti strepio od grada i oluja. Pa kad je sazrelo, žnjeo po vrućini, nosio u mlin, neko je brašno mesio s vodom i pekao hleb. Da bi to parče došlo do našeg stola – potrebna je puna godina rada i Božji blagoslov. Hleb se ne baca. Hleb se poštuje.

Ove reči ostaju večna opomena i podsetnik da u svakom zalogaju ima više od ukusa – ima ljubavi, truda, čekanja i zahvalnosti. U tome je veličina skromnog hleba, i veličina čoveka koji nas je na to neumorno podsećao.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI