JEFTINIJE JE KUPITI AUTO NEGO KILOGRAM TOG ZAČINA Srbi ga retko uzgajaju, a vredi kao suvo zlato
Šafran, poznat kao najskuplji začin na svetu, dostiže cenu i do 40.000 evra po kilogramu. Ovaj dragoceni začin potiče od biljke Crocus sativus, a za proizvodnju jednog kilograma potrebno je ubrati između 150.000 i 200.000 cvetova. Uprkos svojoj vrednosti, šafran se u Srbiji retko uzgaja, ali postoje entuzijasti koji su se upustili u ovaj izazovan posao.
Uzgajanje šafrana u Srbiji
Jedan od retkih primera uzgajanja šafrana u Srbiji je porodica Nikolić iz sela Tamnič kod Negotina. Oni su 2017. godine započeli sa sadnjom šafrana na površini od 10 ari, a danas imaju zasad koji se prostire na oko 40 ari i broji preko 200.000 lukovica. Njihov šafran je visoko ocenjen u Francuskoj, gde je svrstan u prvu kategoriju po mirisu, ukusu i boji.
Zašto je šafran toliko skup?
Visoka cena šafrana rezultat je izuzetno zahtevnog procesa proizvodnje. Cvetovi šafrana cvetaju samo dve nedelje u oktobru, a svaki cvet daje samo tri crvena tučka koji se ručno beru i suše. Ovaj mukotrpan proces zahteva mnogo rada i pažnje, što doprinosi visokoj ceni začina.Telegraf Biznis
Upotreba šafrana
Šafran se koristi u kulinarstvu, kozmetici i medicini. U kulinarstvu, dodaje se jelima poput pirinča, ribe, morskih plodova, peciva i slatkiša. U medicini, poznat je kao snažan antioksidans koji usporava starenje, poboljšava raspoloženje i jača imunitet.
Upotreba šafrana – začin koji spaja gastronomiju, lepotu i zdravlje
Šafran se od davnina koristi u kulinarstvu, kozmetici i tradicionalnoj medicini, a njegova višestruka primena čini ga jednim od najcenjenijih začina na svetu.
U kulinarstvu: luksuz na tanjiru
U gastronomiji, šafran se koristi zbog svoje intenzivne arome, blago gorkastog ukusa i zlatnožute boje koju daje jelima. Neizostavan je sastojak u mediteranskoj i bliskoistočnoj kuhinji, posebno u jelima poput španske paelje, italijanskog rizota ala milaneze, francuskog bujabesa, ali i u mnogim specijalitetima sa pirinčem, piletinom, ribanom ribom, morskim plodovima, pa čak i u pecivima i orijentalnim slatkišima.
Zbog svoje cene koristi se u malim količinama – često je dovoljna tek jedna čačkalica sa nekoliko vlakana da obogati ceo obrok.
U kozmetici: eliksir za kožu
Zahvaljujući visokim koncentracijama antioksidanata, šafran je čest sastojak u luksuznim kremama, serumima i maskama za lice. Veruje se da posvetljuje ten, ublažava pigmentacije, smanjuje upale i pomaže kod akni. Koristi se i za podsticanje sjaja kože, kao i za smanjenje vidljivosti sitnih bora.
U tradicionalnoj i savremenoj medicini: više od začina
U medicini, šafran se ceni kao prirodni lek zahvaljujući aktivnim jedinjenjima poput krocina, krocetina, safranala i pikrokrocina. Ova jedinjenja deluju kao snažni antioksidansi, koji pomažu u neutralisanju slobodnih radikala i usporavanju procesa starenja.
Alergije i doziranje
Važno je napomenuti da, iako vrlo zdrav, šafran u većim količinama može izazvati neželjene efekte, poput vrtoglavice, mučnine ili alergijskih reakcija. Zato se preporučuje umereno korišćenje – nekoliko vlakana dnevno je dovoljno da se iskoriste svi benefiti bez rizika.
Perspektive za uzgajanje šafrana u Srbiji
Iako šafran nije uobičajen začin u Srbiji, primer porodice Nikolić pokazuje da postoji potencijal za njegov uzgoj. Podneblje Srbije, posebno područje Negotinske krajine, pogodno je za gajenje šafrana, a kvalitet domaćeg šafrana može parirati onom iz tradicionalnih zemalja proizvođača. Međutim, glavni izazov ostaje plasman proizvoda na tržište i edukacija potrošača o vrednosti i upotrebi ovog začina.
Ukoliko se razmišlja o alternativnim i profitabilnim kulturama, šafran predstavlja zanimljivu opciju za poljoprivrednike u Srbiji.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Razonoda
Komentari (0)