"IZ OČIJU MU JE ISIJAVALA VATRA" Bivša koleginica Srđana Lalića otkrila detalje iz života Veljinog koljača!
Printscreen

Ovo priča bivša radnica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), koja je svakog dana, zbog prirode posla, sretala Srđana Lalića, monstruma iz klana Veljka Belivuka, piše "Republika".

Sagovornica "Srpskog telegrafa" mesecima je radila s njim. Uspomene na ove susrete, kaže ona, nisu nimalo prijatne. Ni njoj ni ostalim njenim bivšim kolegama. U međuvremenu je napustila RFZO i sada radi u jednoj privatnoj firmi.

Od starta je, tvrdi, bio veoma bahat:

- Ponašao se po modelu: !Alo, bre, znate li vi ko sam ja? Ja mogu sve, a meni niko ne može ništa!" Na posao je dolazio kada je hteo, isto tako i odlazio. Svi smo mi striktno sedeli puno radno vreme, odlazili na pauzu u propisanom terminu, međutim, za njega to nije važilo.

Printskrin

 

Na pitanje da li se s nekim sukobljavao, sagovornica odgovara da su svi trudili da se od njega sklanjaju i da što manje s njim komuniciraju.

- Nije bilo mnogo sukoba, ali samo iz tog razloga. Ja sam u hodniku, kad ga vidim, prelazila diskretno na drugu stranu da se ne mimoiđemo na bliskoj razdaljini. Ipak, zbog mog posla često sam morala da radim s njim i to nije bilo nimalo prijatno. I inače je bio veoma konfliktan, jednom se pred deset ljudi izdrao na koleginicu, stariju ženu, kojoj je sve vreme drhtala brada, a ruke su joj se toliko tresle da nije mogla olovku da drži u ruci. Mislim da je posle otišla na bolovanje - priča bivša radnica RFZO i nastavlja:

- Znao je i da omalovažava druge ljude. Potcenjivao je stručnjake koji su tu radili 20-30 godina. Nije imao poštovanja ni prema starijima ni prema najbližim kolegama.

Printscreen

 

Lalić je u Belivukovom klanu bio zadužen za nabavku i održavanje kriptovanih telefona skaj, putem kojih su kumunicirali i razmenjivali fotografije zločina i masakriranih žrtava.

Cele noći nisam oka sklopila

Sagovornica koja je radila sa Lalićem kaže da cele noći nije mogla oka da sklopi kada je videla jezivu sliku njega i Belivuka sa žrtvom koju su iskasapili.

- Tu noć nisam mogla da spavam. Kad god bih oči sklopila njegov lik bi mi se pojavio. Kada sam videla kako se smeje na onim fotografijama nad izmučenom žrtvom kojoj će uskoro odseći glavu, samo sam se vratila u period kad smo zajedno radili. Sama pomisao da sam često delila prostoriju s takvom osobom u meni izaziva mučninu i jezu. Tu noć sam pozvala koleginicu koja je takođe s nama radila, ni ona žena nije mogla da veruje. U jednom trenutku smo i ona i ja rekle: "Dobro smo prošle, bar nismo pretvorene u ćevape."

Ovako opisuje susrete sa Srđanom.

Bila sam primorana da ga gledam maltene svaki dan. Prosto, takva je bila priroda našeg posla. Kad ga neko iznervira, iz očiju mu je isijavala vatra. Gledao je tako ledenim očima da smo se svi plašili da gledamo u njega. Bukvalno smo sklanjali poglede. Meni je to najviše ličilo na onu situaciju kad dete napravi neki nestašluk, pa ne sme roditelje u oči da pogleda, sklanja pogled, radi nešto drugo. E tako smo mi izgledali kada bi on bio besan ili kada je imao sukob s nekim.

Komentari (0)

Loading