NOVE VELJINE KUĆE SMRTI POD LUPOM POLICIJE Ekipa Belivuka vršila monstruozne zločine u više vikendica na Dunavu i Savi, služile im kao privatni zatvori!
Foto: Alo.rs

Ima ih još? Veljko Belivuk i njegova ekipa vršili su najmonstruoznije zločine u takozvanoj kući smrti u Ritopeku, gde su ubijali i kasapili svoje suparnike! Međutim, sumnja se da postoji više takvih kuća na rubu Beograda, ali i uz tok Save, koje će svakog trena biti otkrivene, saznaje Alo!

Foto: Alo.rs

 

Najmanje šest suparnika Belivukove ekipe završilo je u vikendici u Ritopeku, koju je ova grupa koristila za mučenje, kasapljenje i mlevenje svojih žrtava u mašini za meso.

Nedavno je otkrivena i njihova sedma žrtva Goran Mihajlović (22), za kojeg se sumnja da je ubijen 1. aprila 2019. godine. Svoje žrtve bi namamili, a zatim ih zlostavljali i delove tela bacali u Dunav. Međutim, sumnja se da je spisak žrtava, ali i kuća smrti mnogo veći.

- Javnost će tek biti zgrožena kada se bude saznalo šta je sve radila Veljina ekipa. Spisak žrtava se ne završava na ovih sedam muškaraca, a kuća u Ritopeku nažalost nije jedina. Policija prikuplja informacije - navodi izvor.

Foto: Alo.rs

Boža Spasić

Ekspert za bezbednost Božidar Boža Spasić potvrdio je naša saznanja rekavši da su njihove kuće smrti najpre bile takozvani privatni zatvori.

- Kada se govori o tim kućama u kojima su izvršeni najteži zločini grupe Belivuk, mi ih možemo nazvati i takozvanim privatnim zatvorima! To nije redak slučaj da su pojedine kriminalne grupe na području Srbije i regiona imale te zatvore u kojima su držale taoce. U njima su jednostavno držali neke od njih dok nisu dobili šta im treba, prepisivali im vrednosti, imovinu. Belivukov klan je te zatvore pretvorio u kuće za ubistva i monstruozne zločine - navodi Božidar Spasić, i dodaje da na teritoriji Beograda postoji još kuća smrti:

Novi slučajevi otkrivaju nove vikendice!

Božidar Spasić kaže da će spisak Belivukovih žrtava biti mnogo širi.

 - U prvom naletu kada je uhapšen Belivuk, policija je imala spisak od devet ljudi za koje se sumnja da su masakrirani u kući smrti. Do sada, prema informacijama koje imamo, šest ili sedam tih lica uspeli su da identifikuju na osnovu DNK tragova i na osnovu izjava svedoka saradnika. Verovatno se traga za još tri osobe sa spiska, a onda možemo da zamislimo šta se sve ne nalazi na spisku - kaže Spasić, i dodaje da će novi slučajevi dovesti i do novih kuća:

-  Vidite sad se otvaraju i slučaj inspektora Jovića i veštakinje Tamare K. Otvaraju se mnoge stvari koje ćemo morati da vezujemo i za objekte koje je Belivuk koristio duž reke. Ta skupina je očigledno shvatila da je najbolji način da se oslobađa tela tako što bi ih masakrirala i delove bacala u reku - tvrdi sagovornik.

- Ono što je pouzdano jeste da je jedna od tih kuća u Ritopeku, koja je već otkrivena, i u kojoj gotovo da nismo sigurni da li je svaka tačka i svaki DNK pokupljen iz te kuće, pa ko zna koliko toga je bilo. Ali naravno da postoje drugi objekti ili kuće koje su oni koristili za takve operacije! Verovatno da su te kuće bile negde u blizini Beograda, isto tako poput Ritopeka na rubnim delovima grada. Ono što smo mogli da vidimo je da su njihove žrtve prvenstveno bili momci iz Beograda. Dakle ukoliko su želeli da ih namame da izvrše ubistvo, oni su se trudili da to bude što brže - kaže naš sagovornik.

Foto: Alo.rs

Goran Mihajlović

Gorana spalili u Surduku pa ga bacili u Dunav!

Kako smo ranije saznali, pripadnici Belivukove grupe navodno su oteli Gorana Mihajlovića i tražili im da im preda laboratoriju za proizvodnju droge. Tukli su ga, pucali mu u glavu, a zatim ga zapalili u vikendici kod sela Surduk. Navodno su njegove ostatke bacili sa Pupinovog mosta u Dunav. Pored njega, stravičnu smrt su doživeli i Goran Veličković, Milan Ljepoja, Aleksandar Gligorijević, Zdravko Radojević, Lazar Vukićević i Nikola Mitić.

Prema njegovim rečima, takvih objekata je verovatno bilo i van Beograda.

- Uglavnom se nalaze oko reke poput Dunava i ne treba i isključiti ta neka sela koja se nalaze na Savi ka Sremskoj Mitrovici. U svakom slučaju to su sela duž reke, a bilo je i onih, kao što smo videli, u pravcu Fruške gore!  Ono što je interesantno, ti objekti se veoma teško pronalaze zato što za njih ne zna veliki broj ljudi u okviru klana!  Reč je o trojici-četvorici koji su neposredni  izvršioci. Oni se ne otkrivaju da se ne bi doveli u dodatnu opasnost - zaključuje Spasić.

Komentari (0)

Loading