SVE ŠTO VAS ZANIMA O LEGALIZACIJI NA JEDNOM MESTU Ovo su najčešća pitanja i odgovori na njih

Ova pitanja i odgovori su dati samo informativno i nezvanične su prirode, naročito imajući u vidu da se odnose na Zakon čije odredbe se u postupku donošenja mogu u manjoj ili većoj meri izmeniti. Za najažurnije informacije o primeni ovog Zakona preporučujemo da pratite Internet prezentacije Vlade Republike Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao i druge zvanične izvore informacija, navodi se na satu "Svoj na svome".

U nastavku su 13 najčešćih pitanja i odgovori na njih: 

1. Koji objekti su predmet evidentiranja i upisa prava po novom zakonu, odnosno za koje objekte mogu da podnesem prijavu?

- objekte, delove objekta, odnosno posebne delove objekta koji su bili izgrađeni suprotno zakonu (bez građevinske dozvole, suprotno planskim aktima i sl);

- objekte, delove objekta, odnosno posebne delove objekta koji su izgrađeni, odnosno radovi izvedeni na objektu bez pribavljenog rešenja o odobrenju za izvođenje radova;

- objekte za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine, kao i objekte naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica;

- objekte izgrađene u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti;

- stambene objekte kategorije „A” i „B” i privredne objekte za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, ali je do dana stupanja na snagu ovog zakona istekao zakonski rok za pribavljanje rešenja o upotrebnoj dozvoli;

- podzemne i nadzemne instalacije, odnosno infrastrukturne linijske objekte, ukoliko su predmet upisa u katastar nepokretnosti, odnosno katastar infrastrukture;

- objekte, za koje su podnosioci zahteva po ranije važećim zakonima kojima se uređivao postupak ozakonjenja odnosno legalizacije objekata, ishodovali pravnosnažno rešenje o ozakonjenju odnosno legalizaciji objekata, a koji nisu upisani u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima;

- objekte upisane u skladu sa odredbama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Službeni glasnik RS”, br. 25/13 i 145/14) i

- zemljište ispod objekta ili deo zemljišta na katastarskoj parceli na kojoj je objekat sagrađen.

Po pravilu, svi ovi objekti moraju biti izgrađeni na građevinskom zemljištu i vidljivi na satelitskim i ostalim snimcima izrađenim za teritoriju Republike Srbije i/ili sadržani u bazi podataka koje vodi Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, odnosno Republički geodetski zavod.

Zakon se primenjuje i na objekte izgrađene na poljoprivrednom ili šumskom zemljištu, ukoliko ispunjavaju i uslove iz Zakona.

2. Predao sam zahtev za legalizaciju po prethodnom zakonu, da li sada treba da ponovo podnesem zahtev?

Svi postupci po osnovu prethodnih zahteva za ozakonjenje se obustavljaju i lica koja žele da im se utvrdi pravo svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim zakonom treba za to da podnesu prijavu.

3. Kada počinje prijava za legalizaciju i gde mogu da podnesem zahtev za upis prava svojine?

Prijave za upis prava svojine će biti omogućene po isteku 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i biće moguće podneti ih u narednih 60 dana.

Orijentaciono možemo očekivati da će prijave biti moguće od sredine decembra 2025. do sredine februara 2026. godine, ali odstupanja su moguća u zavisnosti od datuma usvajanja zakona i sadržaja eventualnih amandmana.  Prijave za evidentiranje i upis prava svojine će se podnositi elektronski, putem platforme, koja će biti javno dostupna najkasnije 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Od početka roka za podnošenje, jedinice lokalne samouprave će pružati pomoć građanima za podnošenje elektronskih prijava.

4. Šta mogu već sada da uradim da se pripremim za podnošenje zahteva za upis prava svojine?

Sada nije neophodno da preduzimate bilo kakve radnje, ali može biti korisno da se pripremite za podnošenje prijave za upis prava svojine tako što ćete se na portalu GeoSrbija upoznati sa aktuelnim stanjem u evidencijama o nepokretnostima i pravima na njima za nepokretnosti za koje ste zainteresovani, da prikupite odgovarajuće podatke o tim nepokretnostima (identifikacioni broj nepokretnosti ako postoji, broj parcele), pribavite dokaze o pravima na zemljištu, odnosno objektu, eventualno i pribavite elaborat geodetskih radova odnosno skicu neevidentiranih posebnih delova za zgradu, za slučajeve predviđene zakonom.

Takođe, s obzirom da se prijava vrši elektronskim putem, svu dokumentaciju treba da pripremite u elektronskom formatu, pa je potrebno da imate digitalne fotografije, da skenirate ugovore, ostavinska rešenja i skenirate, odnosno digitalizujete drugu papirnu dokumentaciju odnosno pribavite geodetski elaborat u elektronskom formatu (ukoliko je potreban ili ga imate).  Sva ova dokumenta pripremite i neka budu spremna na vašem kompjuteru, telefonu, ili  USB memoriji. Preporučeno je, ali nije neophodno, da se registrujete tako da budete e-Građanin, da biste lakše pristupali platformi za podnošenje prijave i praćenje statusa rešavanja. Na kraju, korisno je da pratite zvanične izvore informacija, a pre svega one koji dolaze od Vlade Republike Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

5. Da li će za podnošenje prijave biti potrebno da posedujem elektronski potpis?

U ovom trenutku se radi na tome da se prijave mogu podneti bez elektronskog potpisa, ali je preporuka da svi građani postanu e-Građani, zbog lakšeg korišćenja ove platforme i drugih digitalnih usluga.

6. Šta ako budem na putu van zemlje u vreme podnošenja prijava za upis prava svojine?

Prijavu za evidentiranje i upis prava svojine je moguće podneti i elektronski, tako da fizičko prisustvo na teritoriji Republike Srbije nije neophodno. Takođe, zahtev se može podneti i preko ovlašćenog lica, na način uređen propisima.   Bitno je napomenuti i da lica koja iz objektivnih razloga nisu mogla da podnesu prijavu u propisanom roku, istu mogu podneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, ukoliko uz prijavu dostave i dokaze iz kojih se na nesumnjiv način može utvrditi opravdanost za nepodnošenje prijave.

7. Naš upravnik stambene zgrade ne namerava da podnese zahtev za upis zgrade. Da li onda mogu da upišem svoj stan u zgradi?

Da, zahtev za upis zgrade, koji prethodi upisu posebnih fizičkih delova (npr. stanova) može podneti svako lice koje za to ima pravni interes, uključujući i vlasnike posebnih delova.

8. Da li se za upis prava svojine pored naknade koju propisuje ovaj zakon plaća još neka dažbina?

Za upis prava svojine u skladu sa odredbama ovog zakona ne plaćaju se druge naknade sem naknade koju propisuje ovaj zakon, tako da se ne plaća ni naknada za upis u katastar nepokretnosti.

9. Imam elaborat koji sam podneo pri prethodnom podnošenju zahteva - da li treba da ga priložim?

Podnošenje elaborata u većini slučajeva nije neophodno, ali ako ga imate, preporuka je da ga priložite uz dokumentaciju, u elektronskom formatu.

10. Šta podnosim kao dokaz o pravu na zemljištu ako je parcela iz nasledstva, a ostavinska rasprava nije sprovedena?

Preporučeno je da podnesete rešenje o nasleđivanju ili drugi dokaz koji posedujete.

11. Nisam mogao da upišem stan jer je izašao iz parametara građevinske dozvole. Da li ću moći da ga upišem po ovom zakonu?

Predlogom zakona koji je utvrdila Vlada predviđena je mogućnost upisa prava svojine i u tim situacijama.

12. Da li podnošenjem zahteva za objekat koji je bez odgovarajuće dozvole izgrađen posle 2015. godine sebe izlažem krivičnom gonjenju?

Odredbe ovog zakona ni na koji način ne utiču na postupke po osnovu krivične odgovornosti u vezi sa građenjem bez odgovarajuće dozvole.

13. Da li će se u slučaju da zahtev podnese jedan supružnik upisati oba ili samo taj koji je podneo zahtev? 

U slučaju da na osnovu prijave i dostupnih dokaza Agencija utvrdi da je predmetna nepokretnost stečena u braku, Agencija će izdati potvrdu da se upis izvrši u korist oba supružnika (kao zajednička svojina).

14. Ja sam samohrani roditelj, koje dokaze o tome treba da dostavim?

Izvod iz matične knjige rođenih, ako je upisan samo jedan roditelj; izvod iz matične knjige umrlih, ako se dokazuje smrt supružnika; sudska presuda, ako je sud odlučio da dete živi sa jednim roditeljem; rešenje centra za socijalni rad kojim se određuje starateljstvo; drugi dokazi relevantnih institucija.

 

 

 

 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI