Ono što se trenutno dešava na ulicama Srbije, naročito u Beogradu – pretnje, nasilne blokade, napadi na institucije, pa čak i pripreme za ozbiljnije sukobe – nije samo delo radikalizovanih demonstranata. Iza ovih događaja, tvrdi se, stoji duboko ukorenjen paralelni tužilački sistem koji im pruža zaštitu i podsticaj.

Sistem bez kazne

Grupa ljudi iz samog vrha pravosuđa, uključujući imena poput Zagorke Dolovac, Bojane Savović, Miše Majića, Radovana Lazića i drugih, prema navodima autora teksta, već godinama svesno štiti aktere nasilnih protesta. Njihovim nepostupanjem, selektivnim primenjivanjem zakona ili otvorenom podrškom, stvoren je teren na kojem se „ulični heroji“ osećaju nedodirljivo.

Navodi se da su odluke ovih tužilaca i sudija deo šire političke strategije, koja je, kako tvrde autori, podržana iz inostranstva – kako finansijski, tako i logistički. Zaplenjeni planovi i beleške blokadera za Vidovdan navodno potvrđuju da su ciljevi ovih akcija mnogo dublji i opasniji nego što se predstavljaju – među njima se pominje oružje, konkretni napadi i pokušaji destabilizacije države.

Akcije uoči Vidovdana

Planovi, beleženi i snimani na skupovima po fakultetima, uključuju napade na RTS, Pink, RIK, Informer, kao i nasilni upad u Pionirski park, gde borave studenti koji se protive blokadama. Uočeni su i pozivi na fizičke obračune sa policijom, uz strategiju da se potom predstave kao žrtve – računajući na podršku zapadnih medija.

U zaplenjenoj prepisci stoji i sledeća poruka: „Posle Slavije skidamo prsluke. Ako hoćete da pravite sranja – zamaskirajte se.“

Policija i BIA dokumentovali su i prisustvo instrukcija kako da se nanese maksimalna šteta državnom budžetu. Istovremeno, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, koje bi trebalo da reaguje na ovakve pozive na nasilje, nije podnelo nijednu optužnicu. Delovi tužilaštva su, navodi se, potpuno neaktivni – osim Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje je zato i stavljeno na listu meta.

Pravda na udaru

Tužiteljka Bojana Savović javno izjavljuje kako učesnici protesta postaju sve otporniji nakon svakog hapšenja, nazivajući ih „herojima“. Takva podrška od strane predstavnika pravosudnog sistema, umesto objektivnog postupanja prema osumnjičenima za krivična dela, autor teksta vidi kao otvoreno političko delovanje.

Kao ključni akter ovakvog sistema ističe se Zagorka Dolovac, koja, nakon ustavnih promena, više nije smenjiva, čime je dodatno učvrstila svoju poziciju i mogućnost da blokira procese iznutra.

Dok se jedni policajci trude da reaguju i hapse nasilnike, drugi unutar sistema sve to poništavaju, oslobađajući ih i time obesmišljavajući vladavinu prava.

Iza kulisa

Hapšenja pojedinaca poput Ivana Matovića i Novice Antića, kako se tvrdi, samo su površina ozbiljnije mreže koja planira upade, obračune sa policijom i čak ubistva simboličkog karaktera, poput poruke: „Ubistvo Murata na Vidovdan“.

U pozadini svega stoji osećaj garancije da neće odgovarati – što im, prema tvrdnjama, obezbeđuju visoki tužioci i sudije. Na taj način, pravosuđe se pretvara u štit za političke ekstremiste, a država gubi poverenje građana u vladavinu zakona.

Ono što gledamo nije spontani otpor, već pažljivo organizovan pokret sa strukturom, finansiranjem, medijskom i institucionalnom zaštitom. U pitanju je sistemska destabilizacija.

Zato je, zaključuje autor, najopasnija posledica ovog talasa nasilja upravo gubitak vere u to da zakon postoji. Sve dok se paralelni sistem ne demontira, a njegovi akteri ne odgovaraju – zakon će ostati mrtvo slovo na papiru.

(Vaseljenska.tv)

BONUS VIDEO