Rok za prijavu i upis nelegalno izgrađenih objekata u katastar i prostorne planove ističe za nešto više od mesec dana, a do sada je Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam podneto više od 420.000 zahteva. Aplikacija „Svoj na svome“ biće do kraja godine dostupna i vlasnicima nekretnina u Srbiji koji nemaju srpsko državljanstvo.

Najveći broj nelegalno izgrađenih objekata nalazi se na teritoriji Beograda. Pored Kaluđerice, koja se često navodi kao najveće nelegalno naselje na Balkanu, gradnja bez građevinske dozvole bila je česta i u naseljima Plavi horizonti, Grmovac, Busije, Batajnica, kao i u pojedinim delovima Altine. Krajnji rok za podnošenje prijava je 6. februar, a nadležni organi će zahteve rešavati po hitnom postupku.

Ipak, kako navode pravnici, građani se i dalje suočavaju sa brojnim nejasnoćama u vezi sa samim procesom prijave – od toga ko treba da podnese zahtev, do pitanja kako se evidentiraju objekti sa više vlasnika ili nadograđeni objekti. Advokat Nemanja Rodić ističe da je jedan od najvećih problema to što građani nisu dovoljno upoznati sa funkcionisanjem sistema, a prijavljivanje je u velikoj meri prepušteno njima samima, što često dovodi do grešaka i tehničkih problema.

– Dešavale su se razne zabune. Imali smo slučajeve da su ekonomski objekti, pa čak i privredne delatnosti, greškom evidentirani kao crkveni objekti, pa se to komentarisalo uz šalu da „pazite da vam ne nikne manastir u dvorištu“. Takođe, ljudi su često bili zbunjeni pitanjem da li imaju supružnika. Kada označe da su u braku, mislili su da moraju da dostave izjavu supružnika, iako je nekretnina stečena nasledstvom ili poklonom i ne ulazi u bračnu tekovinu. Zbog toga su mnogi bez potrebe odlazili kod notara i davali izjave koje uopšte nisu bile potrebne – objašnjava Rodić.

Još jedna česta dilema odnosila se na prijavu objekata koji imaju više suvlasnika. Prema njegovim rečima, građani nisu bili sigurni da li je potrebno da se podnosi jedan ili više zahteva.

– U praksi je objašnjenje bilo da, ukoliko prijava ide preko advokata, on može da dostavi jednu punomoć za sve suvlasnike. Međutim, u slučaju više naslednika, traži se da svaki od njih izvrši evidenciju u svoju korist, jer nadležni ne mogu unapred znati da li je neko svoj deo prodao ili se odrekao prava. Na taj način se potvrđuje da svi i dalje polažu pravo na svoj deo imovine – navodi Rodić.

On dodaje da građani neće pogrešiti ukoliko prilože kompletan pravni sled. Ako je ugovor overen u sudu, ne bi trebalo da bude problema tokom prijave.

– U praksi se pokazalo da je dovoljno da se dostavi jedan kompletan ugovor ili više njih skeniranih kao jedan prilog. Obično se ne radi o velikom broju dokumenata, pa je to najjednostavnije i najbezbednije rešenje – kaže Rodić.

Kako se prijavljuje nadogradnja

Posebne nedoumice izazvalo je pitanje nadogradnje objekata. Građani često nisu sigurni kako se nadogradnja prijavljuje i na koji način se evidentira dodatna kvadratura.

– Nadogradnja ima poseban način evidentiranja i za nju postoji posebna rubrika u prijavi. Uvek savetujem da se uradi elaborat geodetskih radova, jer nadležni organi imaju podatke o staroj kvadraturi, ali novu ne mogu pouzdano utvrditi bez elaborata. Izuzetak su situacije kada su elaborati već ranije rađeni u postupcima ozakonjenja, ali i tada mora postojati tačan podatak o novoj površini – objašnjava Rodić.

Prema njegovim rečima, rešenje je ili pribaviti stari elaborat koji je već predat opštini, ili uraditi novi, posebno za nadogradnju, i tek potom izvršiti upis.

Na kraju, prema nedavnim najavama predsednika Srbije, država planira da već do kraja marta odgovori na najmanje 90 odsto zahteva onih građana koji su među prvima podneli prijavu za legalizaciju.