MOĆNA ZEMLJA UGOVORILA EKSPLOZIJU Zašto je bomba u Istanbulu aktivirana baš sada?

Profesorka FPN-a Radmila Nakarada navodi da, sa jedne strane, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan optužuje Kurde i upućuju "strele" ka Americi, dok sa druge strane iz Vašingtona stiže sugestija da je ovo akcija koja vuče na "desničarenje". Novinar "Vremena" Momir Turudić ističe da postoje znaci kojih zvanično nema, navodeći da je broj sirijskih izbeglica na Balkanskoj ruti enormno porastao.

Bombaški napad u centru u Istanbula potresao je Tursku i region, a žena iz Sirije za koju se sumnja da je ostavila bombu na šetalištu je uhapšena, kao i još 45 osoba. Odgovornost za napad turski ministar unutrašnjih poslova je prebacio na Radničku partiju Kurdistana (PKK) i na njenu ekspozituru u Siriji. Kurdi, međutim, negiraju umešanost.

Docent na Fakultetu bezbednosti Vladimir Ajzenhamer kaže da negacija Radničke partije Kurdistana u ovom trenutku ne znači mnogo, jer se teško može govoriti o jedinstvenoj organizaciji.

"Imamo ispostavu ili filijalu u Siriji, govorimo o jedinicama za narodnu zaštitu koje su donekle autonomne u odnosu na ono što se dešava u samoj Turskoj, u turskom Kurdistanu, postoji filijala u Iraku, postoji Kurdska autonomija u Iraku, njihove Pešmerge. To je u principu jedno poprilično razbijeno kurdsko političko telo", navodi Ajzenhamer.

"Barjaktar kurdskog nacionalizma više nije glas svih Kurda" 

Napominje da više ne postoji ni zajednički spiritus movens, koji je nekada bio Abdulah Odželan.

"Barjaktar kurdskog nacionalizma zapravo više nije glas svih Kurda, tako da je jako teško govoriti o tome ko ima pravo da u ime PKK zapravo demantuje to što se dogodilo", objašnjava Ajzenhamer.

Važan je, prema njegovim rečima, trenutak u kojem se desio napad, pošto ide izborna godina.

"Turska se suočava sa najvišom inflacijom za poslednje 24 godine, potom imamo takođe ono što se dešava u Iranu i kurdske političare koji su u zatvoru", dodaje Ajzenhamer i ocenjuje da je tajming prilično kompleksan.

Stiče se utisak, ukazuje, da neko želi da ubrza procese koji se tiču krize, i da na ekonomsku nadovežu i bezbednosnu.

Strela ka SAD

Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Radmila Nakarada je napomenula da su realnosti veoma pomešane, i vidljive i nevidljive.

Sa jedne strane, navodi, Erdogan kaže da zna da su Kurdi izvršili napad i da zna ko stoji iza njih, upućujući "strele" ka Americi.

Sa druge strane, dodaje Nakarada, jedan institut u Vašingtonu koji se bavi Bliskim istokom, a kojeg je citirao Gardijan, ukazao je na ogromnu ekonomsku krizu, da posle godina rasta Turska doživljava veliki dug, pad standarda, povećanje siromaštva, kao i opadanje popularnosti samog šefa države.

"Izbori su na pomolu, tako da je sugestija iz Vašingtona da je ovo akcija koja vuče na desničarenje i da neko ko se sada politički potvrdi kao akter koji može bezbednosno da izađe na kraj sa terorizmom, da će konsolidovati svoju političku bazu", kaže Nakarada.

NATO i Erdogan 

U priču se, dodaje, mogu uvesti i trenutak širenja NATO-a, komplikacije sa švedskim članstvom, isporučivanje Kurda, a jedan od elemenata je posrednička uloga Erdogana, kao jedinog čoveka na svetu koji može da razgovara i sa Putinom i sa Zelenskim.

"Toliko su pomešane indikacije motiva, da je prosto prerano dati neki definitivan zaključak i tumačenje", smatra profesorka.

"Podzemno podrhtavanje" 

Novinar nedeljnika Vreme Momir Turudić smatra da je jako mnogo faktora, na mnogo strana otkako je počeo rat u Ukrajini, i da su Bliski istok i čitav taj region, uključujući Tursku, pali u drugi plan, što ne znači da su tamo tenzije splasnule.

"Reklo bi se čak da je neko podzemno podrhtavanje u čitavom regionu, koje zloslutno zvuči, pokriveno gromoglasnom bukom iz Ukrajine", ukazuje Turudić.

Ima jedna rečenica koju je Erdogan izgovorio, primetio je Turudić, a to je: "da nismo uhvatili ovu ženu, ona bi već bila u Grčkoj".

To, prema njegovim rečima, zvuči kao odapinjanje strelica u mnogo pravaca.

"Znaci kojih zvanično nema"

Postoje i znaci kojih zvanično nema, ističe Turudić, i navodi da je broj sirijskih izbeglica na Balkanskoj ruti enormno porastao, a na prvi pogled se ne bi moglo reći da postoji neki veliki razlog za to.

"U čitavom regionu je princip spojenih sudova mnogo loših stvari, koje nisu toliko očevidne", zaključuje Turudić.

"Napadu prethodile dve važne stvari"

Turska novinarka Esra Eztirk kaže da su se prethodnih dana dogodile dve važne stvari.

Prvo, na samitu Saveta turkofonih država u Uzbekistanu, prihvatanje takozvane Republike Severni Kipar u statusu posmatrača, kao korak ka međunarodnom priznanju.

Takođe, dodaje i da je u vreme napada turski ministar policije bio na granici Sirije i Turske, i da je delio stanove izbeglicama.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI