ALO! DONOSI HIT PRIČU Najbolji napadač Superlige TAMANI SARMU, a ne zna kako se izgovara
Alo/Aleksandar Đorđević

Moreplovac Dijego Gomeš je daleke 1460. otkrio Zelenortska Ostrva, ili kako ih Portugalci, čija su kolonija dugo bila, zovu Kabo Verde, a jedan drugi Gomeš, fudbalski putnik Rikardo Žorž Pireš Gomeš je 2018. otkrio - Partizan.
Interesantna podudarnost, a za obojicu važan događaj. Nije nam tema istorija već fudbal, pa u razgovoru s Rikardom pokušavamo da u poznatom beogradskom hotelu, u koji je došao sa suprugom Katjom Mendeš, saznamo nešto više o njegovom interesantnom putešestviju.

Znao samo Stojketa

Posle odlične sezone u Nasionalu u Drugoj ligi Portugala, u kojoj je bio najbolji strelac i igrač sezone, istekao mu je ugovor...

- Imao sam ponude Brage, Belenenseša, mnogih klubova iz Saudijske Arabije, ali želeo sam da nastavim karijeru u Evropi, pa sam izabrao Partizan. Nisam znao ništa o Srbiji i ligi, samo sam znao za Partizan, pošto je to veliko ime. Od igrača sam znao samo Vladimira Stojkovića, pošto je branio za Sporting, a ja u Portugalu navijam za njih - kaže Rikardo, i dodaje da su mu u početku najviše pomogli Rumun Gabrijel Enake i Španac Mark Valijente, kojima je to takođe bila prva sezona u Humskoj.

Rikardo Gomeš je najbolji strelac crno-belih ove sezone i na međunarodnoj i na nacionalnoj sceni.
- Imamo kvalitet, dobrog trenera koga slušamo, a on nam pomaže u svemu. Imamo sve da bismo se borili za trofeje, kao i za prolaz u sledeću fazu Lige konferencija. Očekujem duplu krunu u Srbiji i titulu najboljeg strelca - priča 29-godišnji golgeter Partizana za Alo!.

Privatna arhiva

 

Uveo Nasional u portugalsku elitu

Kao devetogodišnjak Rikardo je prve korake naučio u školi fudbala Minifut, zatim je igrao za klubove Santa Marija i Žuventud sa Zelenortskih Ostrva.
- Kada sam došao u Portugal na probu, odradio sam dva treninga u Vizeli i bili su zadovoljni. Tada je došao moj menadžer i rekao mi je da možda možemo da pokušamo nešto više i otišli smo do sportskog centra Vitorije Gimaraeš. Nažalost, rekli su mi da više ne primaju igrače, pa sam se razočaran vratio u Vizelu.
Sledeći klub mu je ipak bio Gimaraeš, potom je igrao za Nasional, iz kojeg je prešao u Partizan, pa za Al Šaržu i Al Itihad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, turski Erzurum i ponovo Partizan.
- Nasional sa Madeire je igrao u prvoj ligi kada sam stigao. Na kraju te sezone smo ispali. Drugu sezonu smo odigrali dobro, osvojili smo prvo mesto i vratili smo klub tamo gde mu je mesto. I za mene je bilo lepo, jer sam osvojio titulu najboljeg strelca i najboljeg igrača sezone.

Tvrdi da je povratak na mesto uspeha bio pogodak.
- Odlazak u Emirate, u Al Šaržu, priznajem, bio je zbog novca. U tom trenutku sam imao ponudu Redinga, a skauti Dinama iz Kijeva su razgovarali sa mnom, ali ponuda nije stigla. Ne mogu reći da je odluka da pređem u Emirate bila loša, ali sam tako odlučio u razgovoru s porodicom. Kada sam se vratio u Al Šaržu, s pozajmice turskom Erzurumu, ostalo mi je godinu dana ugovora, ali sam im odmah rekao da želim da odem. Trener me nije želeo, a očekivanja su bila mnogo čudna. U prvoj polusezoni postigao sam 10 golova i osvojili smo Superkup, mislio sam da je to dovoljno, a onda su mi iz uprave rekli da su očekivali više od mene. Tamo je pritisak samo na strancima, kada se pobedi, tim je zaslužan, a kada se izgubi, onda su stranci krivi. Želeo sam da odem u klub koji me želi, i to se i desilo.

Alo/Vladimir Markovic

 

Dodaje da je u Partizanu drugačije, od njega očekuju golove, i on sam ih očekuje, ali je igra timska.
- Za golove koje postižem zaslužni su saigrači, ne samo ja. Posebno me oduševljava Bibras Natho. On je najbolji igrač sa kojim sam igrao u karijeri. Neverovatan je i bar je dva stepenika iznad svih ostalih u ligi. On pre dobijanja lopte zna gde će je provući. Lopte su mu teledirigovane.

Sale Ilić - veličina u svakom pogledu

Rikardo ima lepu uspomenu na Sašu Ilića.

- U njegovoj oproštajnoj utakmici, protiv Proletera, pobedili smo s 2:0, ja sam postigao drugi gol. Bila je vrlo emotivna utakmica, a dan mnogo čudan. Ceo dan je bilo sunčano, a kada je on izašao iz igre, počela je jaka kiša. Kada sam došao u Partizan nisam znao ništa o njemu. Kako je vreme prolazilo, shvatio sam koja je to veličina od čoveka i igrača i šta predstavlja ovom klubu.

Rikardova supruga Katja sa sinovima Lukašom (4) i Tijagom (1) gleda svaku utakmicu Partizana. Stariji sin ide u britansku školu i u odeljenju je sa Nathovim sinom. U istoj su zgradi u kojoj stanuje i Miloš Jojić, koga Rikardo zadirkuje jer mnogo vremena provodi u veganskom restoranu. A on, kaže, jede sve.
- Ovo jelo najviše volim. Često ga spremaju kod nas u Sportskom centru Teleoptik - pokazuje sliku sarme, jer ne zna kako se izgovara.
Dodaje da se u Srbiji osećaju dobro.
- Ne učimo jezik, ali ko zna, možda uskoro počnemo. Ovde mi se događaju najlepši trenuci u životu, profesionalnom i privatnom.

Privatna arhiva

 

Erik ga zarazio fudbalom

Rikarda je fudbalom, kaže, zarazio stariji brat Erik.
- On je igrao fudbal, a ja sam za vreme utakmice čuvao njegove stvari. Tako sam zavoleo ovaj sport. Uzor mi je bio Ronaldinjo. Kupio sam svaki njegov dres koji sam video, i Barselonin i Brazilov.

Inače, Rikardo govori portugalski, lokalni kreolski, španski i engleski. Majka Manuela, vlasnica supermarketa, i otac Oskar, knjigovođa, žive na Zelenortskim Ostrvima. Ima trojicu braće i dve sestre. Ima ih svuda, u Parizu, Americi i u domovini.
- Majka i sestra Lia dolaze često. Za njih je ovo lep grad, šoping, restorani... U mom prvom periodu ovde došle su da gledaju utakmicu protiv Bešiktaša u kojoj sam postigao gol, a one su bile jako ponosne i srećne.

Najteže u Turskoj

Najteže u karijeri Rikardu je, kaže, bilo u Turskoj.
- Bio sam na pozajmici u Erzurumu. Klub i grad su mali, a ekipa i uprava su imali mnogo problema. Igrači su se svađali na treninzima, plate su kasnile, imali smo čak šestoricu trenera tokom sezone. Nisam se tamo dobro osećao.

Kako kaže, lepo je i na Zelenortskim Ostrvima. Njih čine 10 većih i osam manjih naseljenih ostrva i jedno nenaseljeno ostrvo. Vole ih turisti iz zapadne Evrope zbog egzotike, peščanih plaža i luksuznih hotela. On je iz Praje, glavnog grada, koji se nalazi na ostrvu Santjago. Cene su, dodaje, povoljne i za potencijalne turiste iz Srbije. Možda je samo udaljenost velika. Od Portugala tri sata leta, a od obale Afrike 600 kilometara. Ali, Rikardo nas je zbližio.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

 

Komentari (0)

Loading