ALO! DONOSI HIT PRIČU Najbolji napadač Superlige TAMANI SARMU, a ne zna kako se izgovara
Moreplovac Dijego Gomeš je daleke 1460. otkrio Zelenortska Ostrva, ili kako ih Portugalci, čija su kolonija dugo bila, zovu Kabo Verde, a jedan drugi Gomeš, fudbalski putnik Rikardo Žorž Pireš Gomeš je 2018. otkrio - Partizan.
Interesantna podudarnost, a za obojicu važan događaj. Nije nam tema istorija već fudbal, pa u razgovoru s Rikardom pokušavamo da u poznatom beogradskom hotelu, u koji je došao sa suprugom Katjom Mendeš, saznamo nešto više o njegovom interesantnom putešestviju.
Znao samo Stojketa
Posle odlične sezone u Nasionalu u Drugoj ligi Portugala, u kojoj je bio najbolji strelac i igrač sezone, istekao mu je ugovor...
Rikardo Gomeš je najbolji strelac crno-belih ove sezone i na međunarodnoj i na nacionalnoj sceni. Privatna arhiva
- Imamo kvalitet, dobrog trenera koga slušamo, a on nam pomaže u svemu. Imamo sve da bismo se borili za trofeje, kao i za prolaz u sledeću fazu Lige konferencija. Očekujem duplu krunu u Srbiji i titulu najboljeg strelca - priča 29-godišnji golgeter Partizana za Alo!.
Uveo Nasional u portugalsku elitu
Kao devetogodišnjak Rikardo je prve korake naučio u školi fudbala Minifut, zatim je igrao za klubove Santa Marija i Žuventud sa Zelenortskih Ostrva.
- Kada sam došao u Portugal na probu, odradio sam dva treninga u Vizeli i bili su zadovoljni. Tada je došao moj menadžer i rekao mi je da možda možemo da pokušamo nešto više i otišli smo do sportskog centra Vitorije Gimaraeš. Nažalost, rekli su mi da više ne primaju igrače, pa sam se razočaran vratio u Vizelu.
Sledeći klub mu je ipak bio Gimaraeš, potom je igrao za Nasional, iz kojeg je prešao u Partizan, pa za Al Šaržu i Al Itihad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, turski Erzurum i ponovo Partizan.
- Nasional sa Madeire je igrao u prvoj ligi kada sam stigao. Na kraju te sezone smo ispali. Drugu sezonu smo odigrali dobro, osvojili smo prvo mesto i vratili smo klub tamo gde mu je mesto. I za mene je bilo lepo, jer sam osvojio titulu najboljeg strelca i najboljeg igrača sezone.
Tvrdi da je povratak na mesto uspeha bio pogodak. Alo/Vladimir Markovic
- Odlazak u Emirate, u Al Šaržu, priznajem, bio je zbog novca. U tom trenutku sam imao ponudu Redinga, a skauti Dinama iz Kijeva su razgovarali sa mnom, ali ponuda nije stigla. Ne mogu reći da je odluka da pređem u Emirate bila loša, ali sam tako odlučio u razgovoru s porodicom. Kada sam se vratio u Al Šaržu, s pozajmice turskom Erzurumu, ostalo mi je godinu dana ugovora, ali sam im odmah rekao da želim da odem. Trener me nije želeo, a očekivanja su bila mnogo čudna. U prvoj polusezoni postigao sam 10 golova i osvojili smo Superkup, mislio sam da je to dovoljno, a onda su mi iz uprave rekli da su očekivali više od mene. Tamo je pritisak samo na strancima, kada se pobedi, tim je zaslužan, a kada se izgubi, onda su stranci krivi. Želeo sam da odem u klub koji me želi, i to se i desilo.
Dodaje da je u Partizanu drugačije, od njega očekuju golove, i on sam ih očekuje, ali je igra timska.
- Za golove koje postižem zaslužni su saigrači, ne samo ja. Posebno me oduševljava Bibras Natho. On je najbolji igrač sa kojim sam igrao u karijeri. Neverovatan je i bar je dva stepenika iznad svih ostalih u ligi. On pre dobijanja lopte zna gde će je provući. Lopte su mu teledirigovane.
Sale Ilić - veličina u svakom pogledu
Rikardo ima lepu uspomenu na Sašu Ilića.
Rikardova supruga Katja sa sinovima Lukašom (4) i Tijagom (1) gleda svaku utakmicu Partizana. Stariji sin ide u britansku školu i u odeljenju je sa Nathovim sinom. U istoj su zgradi u kojoj stanuje i Miloš Jojić, koga Rikardo zadirkuje jer mnogo vremena provodi u veganskom restoranu. A on, kaže, jede sve. Privatna arhiva
- Ovo jelo najviše volim. Često ga spremaju kod nas u Sportskom centru Teleoptik - pokazuje sliku sarme, jer ne zna kako se izgovara.
Dodaje da se u Srbiji osećaju dobro.
- Ne učimo jezik, ali ko zna, možda uskoro počnemo. Ovde mi se događaju najlepši trenuci u životu, profesionalnom i privatnom.
Erik ga zarazio fudbalom
Rikarda je fudbalom, kaže, zarazio stariji brat Erik.
- On je igrao fudbal, a ja sam za vreme utakmice čuvao njegove stvari. Tako sam zavoleo ovaj sport. Uzor mi je bio Ronaldinjo. Kupio sam svaki njegov dres koji sam video, i Barselonin i Brazilov.
Inače, Rikardo govori portugalski, lokalni kreolski, španski i engleski. Majka Manuela, vlasnica supermarketa, i otac Oskar, knjigovođa, žive na Zelenortskim Ostrvima. Ima trojicu braće i dve sestre. Ima ih svuda, u Parizu, Americi i u domovini.
- Majka i sestra Lia dolaze često. Za njih je ovo lep grad, šoping, restorani... U mom prvom periodu ovde došle su da gledaju utakmicu protiv Bešiktaša u kojoj sam postigao gol, a one su bile jako ponosne i srećne.
Najteže u Turskoj
Najteže u karijeri Rikardu je, kaže, bilo u Turskoj.
- Bio sam na pozajmici u Erzurumu. Klub i grad su mali, a ekipa i uprava su imali mnogo problema. Igrači su se svađali na treninzima, plate su kasnile, imali smo čak šestoricu trenera tokom sezone. Nisam se tamo dobro osećao.
Kako kaže, lepo je i na Zelenortskim Ostrvima. Njih čine 10 većih i osam manjih naseljenih ostrva i jedno nenaseljeno ostrvo. Vole ih turisti iz zapadne Evrope zbog egzotike, peščanih plaža i luksuznih hotela. On je iz Praje, glavnog grada, koji se nalazi na ostrvu Santjago. Cene su, dodaje, povoljne i za potencijalne turiste iz Srbije. Možda je samo udaljenost velika. Od Portugala tri sata leta, a od obale Afrike 600 kilometara. Ali, Rikardo nas je zbližio.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Sport
Komentari (0)