OBIČAJ KOJI SE STROGO POŠTUJE Evo zašto danas morate pojesti jabuku i izgovoriti ovu molitvu – narod veruje da donosi zdravlje i sreću!

U narodu se veruje da ovaj dan donosi velike promene u prirodi i ljudima, pa su se s njim povezivali brojni običaji i stroga pravila kojih su se ljudi nekada pridržavali.

Stari su govorili da se na ovaj dan menja i nebo i zemlja, da lišće dobija drugačiju boju, a kamen u vodi sjaji posebnim sjajem. Smatralo se da žena ne sme da zaplače, jer bi njene suze pratile čitavu narednu godinu.

Preobraženje Gospodnje: Praznik koji menja sve

Preobraženje Gospodnje obeležava događaj kada se, prema Jevanđelju, Hristos na gori Tavor preobrazio pred učenicima i zasijao kao sunčeva svetlost. Tom prilikom pojavili su se Mojsije i Ilija, razgovarajući sa Hristom o njegovoj skoroj smrti u Jerusalimu.

U narodnoj tradiciji, ovaj trenutak preobražaja Hrista simbolizuje i promenu u prirodi. Veruje se da 19. avgusta prestaje leto i da više nema velikih vrućina. Ponekad se kaže da se nebo u ponoć tri puta preobražava, što se smatralo znakom Božje moći.

Stroga pravila i običaji na Preobraženje

Na Preobraženje su poštovani običaji koji su povezivali duhovni praznik sa svakodnevnim životom:

Ne spavajte preko dana – verovalo se da će onaj ko zadrema ostati pospan i dremljiv tokom cele godine.

Žena ne sme da plače – suze tog dana nosile bi se tokom naredne godine.

Muškarci ne bi trebalo da pijanče – verovalo se da bi to navelo na rasipništvo i lenjost.

Pored toga, Preobraženje se uvek slavi u vreme Gospojinskog posta, pa se tog dana jelo strogo – hleb i voće, naročito grožđe, koje se osveštava u crkvama i deli narodu. U mestima gde nije bilo grožđa, osveštavalo se drugo voće poput jabuka, krušaka ili šljiva.

Molitva na Preobraženje

Molitva izgovorena na Preobraženje ima poseban značaj i simbolizuje duhovni preobražaj i čišćenje duše:

"Preobrazi dušu moju, Ti Gospode i Vladiko. Očisti me mračnog greha na kojem sam grešeći svikao..."

Molitva podseća vernike na Hristov preobražaj i njegovu slavu, jačajući duhovnu vezu vernika sa Bogom.

Foto: Shutterstock

Preobraženje kao granica leta i jeseni

Pored duhovnog značaja, narod je Preobraženje doživljavao i kroz prirodu. Smatralo se da je ovo poslednji dan za kupanje u rekama, jer voda počinje da se hladi, a od 19. avgusta dani postaju kraći i hladniji. Preobraženje tako označava kraj letnjih radosti i početak ozbiljnog rada u poljima i domaćinstvima.

Preobraženje Gospodnje spaja duhovni značaj Hristovog preobraženja i narodna verovanja o prirodnim promenama. Pravila i običaji – da se ne spava, da žena ne plače i da se jede samo hleb i voće – simbolizuju spoj religijske tradicije i narodnog iskustva.

Zato se i danas Preobraženje u Srbiji dočekuje sa posebnom pažnjom, jer se veruje da dela učinjena tog dana prate čoveka kroz čitavu godinu.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI