NIJE HTEO OSTAVI VOLJENOG ČOVEKA NI U SMRTI Prizor vernog psa na grobu slomio milione, tuga koja kida dušu na komade! (FOTO)

Pas lutalica danima nije micao s groba svog preminulog prijatelja, mladog Muğdata Esenera (27), koji je iznenada umro 21. jula.

Fotografije koje prikazuju psa kako nepomično leži kraj humke obišle su društvene mreže i izazvale lavinu reakcija. Ljudi širom sveta dele priču kao simbol bezuslovne ljubavi i odanosti.

Tragedija na putu kući

Muğdat Esener, diplomac Univerziteta Abant İzet Bajsal, vraćao se u rodni grad blizu iranske granice kada mu je naglo pozlilo. Preminuo je usled srčanog zastoja, a njegova iznenadna smrt šokirala je porodicu, prijatelje i lokalnu zajednicu.

Ali, ono što je posebno slomilo srca svih bio je njegov verni pas lutalica - pratilac s kojim je Esener delio neraskidivu vezu.

Neobično prijateljstvo: "Nikad ga nije zvao da ostane, ali ga nikad nije ostavio"

Godinama je Muğdat brinuo o psu iz komšiluka. Hranio ga, negovao i provodio vreme s njim, poštujući njegovu slobodu. Nije ga zatvarao niti dresirao, ali je svakim povratkom iz studentskog grada obnavljao tu posebnu vezu.

Iako pas nikada nije formalno bio "vlasnički", njih dvojica su za sve u naselju bili nerazdvojni.

Na dan sahrane, pas se pojavio među okupljenima i od tada nije napustio grob svog prijatelja. Svedoci kažu da nije uzimao ni hranu ni vodu, samo je ležao u tišini - kao da čeka. Da dođe, da se vrati, da ga još jednom pogleda.

Ljudi iz okoline donosili su mu vodu i hranu, ali on nije pokazivao interesovanje. Neki su tvrdili da tuguje. Drugi su samo nemo stajali i gledali - prizor ih je ostavljao bez reči.

Porodica usvojila psa

Dirnuti prizorom, Esenerova porodica odlučila je da usvoji psa i brine o njemu, kao što je to Muğdat činio. Njegova sestra je za turske medije izjavila:

„On je deo Mugdatove priče i sada je deo naše porodice. Nećemo dozvoliti da ostane sam.“

Stručnjaci kažu da psi ne razumeju smrt kao ljudi, ali osećaju gubitak. Etolozi tvrde da ih na grob vodi "mirisna memorija" - pas oseća trag voljene osobe i zato ostaje.

Poznati italijanski trener pasa David Moretini objasnio je:

„Pas ne dolazi da tuguje kao čovek, već traži sigurnost i kontakt. To je mesto gde je poslednji put osetio prisustvo onog koga voli.“

Ova priča iz Turske podseća na legendarnog japanskog psa Hačika, koji je godinama dolazio na stanicu čekajući preminulog vlasnika. Obe priče svedoče o istom - o ljubavi koja ne zna za kraj.

Slika psa na grobu mladog Muğdata Esenera postala je simbol tuge, ali i večne ljubavi. Njegova nepomičnost, pogled pun čežnje i tišina koju je delio sa zemljom - ostavili su snažan utisak na sve koji su videli fotografije.

Veza koja ne prestaje ni kada život stane

Ova tužna priča o vernosti psa pokazuje koliko je odnos između čoveka i psa snažan. Ljubav i prijateljstvo ne znaju za smrt, a osećanja pasa, iako drugačija od naših, jednako su duboka i stvarna.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI