SAČUVAJTE NOVAC UOČI "CRNOG PETKA": Kako nas trgovci varaju sniženjima i akcijama, stručnjak odgovara na sve nedoumice prilikom kupovine
Alo/ Ilustracija

Naime, do sada su trgovci primenjivali princip da sniženja budu bar od 50 do 70 odsto, ali ove godine, stvari su se promenile zbog mnogih ekonomskih problema sa kojima se cela svetska ekonomija susrela. Još uvek nije poznata ponuda, bar ne kod svih; šta će biti na popustu, koliko će roba biti snižena. Međutim, jedno je jasno, sniženja neće biti ono što su "nekada bila".

S obzirom da je kupovina utemeljena rutina i da će kupci teško ili neće odstupati od svog ponašanja, stručnjaci se koriste svim mogućim načinima da ili to promene ili da predvide sve navike potrošača. Reklame su skrojene kako bi proizvodi dobili na značenju, a da kupac posle kupovine robe dobije kratkoročni osećaj sreće i zadovoljstva.

Razgovarali smo i sa Mladenom Alfirovićem, pravnim savetnikom "Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine", koji nam je objasnio da li možemo da očekujemo slične popuste kao prethodnih godina i na šta kupci da obrate pažnju prilikom kupovine.

Alfirović je na pitanje da li se očekuju isti popusti za "Crni petak" kao i prethodnih godina odgovorio da to zavisi od samog plana poslovanja trgovca, kao i od pandemije koja je zadesila svet jer su se kupci okrenuli onlajn kupovini. Sada i sami trgovci stavljaju veći akcenat na prodaju putem sajtova, a kako Alfirović naglašava, prevare toko onlajn kupovine jesu problem koji nas prati duži niz godina.

- Imamo i novi Zakon koji jasno definiše prodajne podsticaje i razliku između akcije, sezonskog sniženja i rasprodaje. Ovo što se organizuje za "Crni petak" se po Zakonu definiše kao akcija. Ono što mi uočavamo i što nam potrošači javljaju jeste da su, recimo te cene koje su sad, navodno prikazane kao snižene, bile aktuelne pre nekih mesec dana. Dakle, ta cena koja je sad snižena je bila redovna cena. Sigurno i dalje ima propusta, tu trgovci neposredno pred oglašavanje akcije za "Crni petak" podignu cene, pa ih onda kao snize. Ukoliko primete da postoji neki propust trebalo bi da prijave nadležnoj tržišnoj inspekciji i organizaciji potrošača da se preduzmu neke konkretne mere, da se trgovci sankcionišu – kaže za Alo! Alfirović i dodaje da je upravo i zato donet novi Zakon o trgovini i da se očekuje veći tržišni nadzor u ovom periodu.

Zamka za nepažnju koja mnogo košta

Psiholozi svakodnevno smišljaju strategije koje će kupcima "pomoći" da lakše nađu proizvod koji ih interesuje. Međutim, mnogi i dalje ne znaju da se stručnjaci služe nekom vrstom manipulacije tako što pažljivo rasporede robu u prodavnicama sa ciljem da vi donesete ishitrenu odluku.

AP photo

 

Preduzeća izdvajaju velike količine novca kako bi se njihov proizvod našao na krajevima polica, a najčešće su tu i oni proizvodi koji su na sniženju. Isto važi i za robu u blizini kase jer te proizvode ljudi uzmu i ubace u korpu jer su videli da je cena manja nego inače.

Drugačija je strategija za odrasle, a drugačija za decu. Roba, koja je u visini očiju, uglavnom je skuplja i želja je da se privuku odrasli ljudi, a one svari niže su rezervisane za decu jer svi znamo da će dete pohrliti za igračkom ili slatkišem, a roditelji nisu uvek u mogućnosti da im kažu "ne".

Takođe, postoji i zamka koja tera kupca da obiđe celu prodavnicu. Nikada nećete videti da je roba sortirana tako da napravite nekoliko koraka i sve vam je na dohvat ruke, već ćete biti "naterani", a da toga niste svesni, da obiđete celu radnju kako biste kupili sve što vam je potrebno. Upravo tu leži zec. U tim trenucima "lufta", dok tragate za stvarima, primetićete nešto drugo, pa ćete razmisliti da li da kupite, pa se preračunavate dok ne donesete konačnu odluku. Dokazano je da, ukoliko niste u žurbi ili niste poneli dovoljno novca sa sobom, ćete kupiti nešto što niste planirali.

"Crni petak" ili novogodišnji popusti?

Alfirović navodi da je ovo veoma kompleksno pitanje koje zavisi od konkurencije, kupovne moći i standarda i, na kraju, od svega, a najviše od navika potrošača.

- Na zapadu to sigurno drugačije izgleda jer potrošači ne polete odmah da kupe kada se oglasi prvi krug sniženja, dok je kod nas drugačija situacija. Čim to krene, uz prazničnu euforiju, veliki broj potrošača pohrli u prodavnice i pokupuje sve artike i praktično, ostali ni ne dođu u mogućnost da nešto kupe po nekom ozbiljnijem sniženju, od 70 ili 80 odsto jer se sve rasproda. Trgovci nabavljaju mali broj artikala jer mi nismo toliko razvijeno tržište, kao neke zapadne zemlje – kaže naš sagovornik.

U zamku spadaju i reklame. Bilo da ih vidite na ulici, dok vozite ili skrolujete društvene mreže, pali ste pod uticaj marketara, a da toga niste ni svesni jer ćete razmišljati o popustu koji ste videli iako vam možda ne treba taj proizvod.

Glavni cilj marketing stručnjaka jeste da proda što više proizvoda, te najviše obraća pažnju da kupce motiviše i istraži percepciju potrošača. Vode se time da se što efikasnije prezentuje proizvod kako bi ubedili potrošače da je isti njima potreban. Takođe, identifikacija sa reklamom je često glavna strategija u marketingu jer se javlja taj osećaj pripadanja grupi i poistovećivanja.

Zato nam je lakše kada neko preporuči proizvod, trenutno su influenseri i poznate ličnosti najpopularniji, ili se određena reklama odradi na način da možemo sebe da zamislimo u situaciji koja je prikazana na reklami. Ipak, ako potrošači nisu motivisani za kupovinu, stručnjaci će kombinacijom boja, slika, poruka i zvuka privući pažnju kupca i time ih stimulisati da razmisle o kupovini ili pak, kupe proizvod.

Saveti za pametnu kupovinu

Alfirović je naveo i nekoliko saveta koji potrošačima mogu da budu od velike koristi, kao i da se ne zaleću i odmah kupe šta su naumili.

Shutterstock/Tero Vesalainen

 

- Jako je teško tu pojavu iskontrolisati i reći kako da se potrošači zaštite, osim da prate cene, da, ako ih interesuje nešto što žele da kupe, a ima veću vrednost, da jedan period, neposredno pred "Crni petak" uoče koja je cena bila pre, pa da donesu odluku o kupovini. Savet potrošačima je da budu strpljivi i da se ne zaleću odmah jer ta sniženja traju ceo januar, dobar deo februara, te mogu da sačekaju da prođe praznična euforija jer će ti procenti biti svakako veći. Najbolje je da pokušaju da se suzdrže i kupe šta ih interesuje pred sam kraj sniženja. Savet je i da budu naročito obazrivi jer imamo veliki broj prijava. U poslednje vreme sve više potrošača kupuje preko društvenih mreža od strane nepoznatih profila pa se dešava da ne dobiju to što su tražili, da ih trgovci iza profila blokiraju i ne mogu da stupe u kontakt, pa na kraju ostanu bez novca i robe. Još jedan savet je da kupuju na mestima koja su proverena i sigurna, na sajtovima gde postoje podaci o firmi koji moraju da budu javno istaknuti (ime firme, PIB, matični broj firme, adresa sedišta i kontakt) kako bi znali šta kupujete, kao i da znate kome da se obratite ukoliko nastane neki problem – rekao je za kraj Alfirović i dodao da je potrebno pratiti cene i upoređivati ih jer se nije dobro voditi impulsima, već je bitno razmisliti i napraviti strateški plan kupovine i odrediti budžet.

BONUS VIDEO

Komentari (0)

Loading