Stefan i Milica se bave poljoprivredom i odlično žive: Mladi voćari savetuju kako zaraditi od ovog posla u Srbiji
Printscreen/ YouTube/ Agro TV

U srpskoj žitnici Vojvodini ima krajeva koji nisu poznati po ratarstvu, već po voćarstvu. Jedan takav je potez oko sela Novi Slankamen u opštini Inđija, na ušću Tise u Dunav pod južnim padinama Fruške gore, gde glavnu reč vodi – jabuka, prikazuje reportaža Agro TV.

Tamo živi i mladi vojvođanski paor Stefan Čonić koji se, iako je završio Višu tehnički školu, okrenuo poljoprivredi i tako nastavio tradiciju oca voćara i dede vinogradara.

Uz pomoć supruge Milice, “kojoj prepušta ekonomski deo posla“, danas obrađuje petnaestak hektara plodne panonske ravnice i ima četiri hektara najsavremenijeg voćnjaka pod jabukom.

Berači standardan problem

I Čoniće, kao i mnoge druge voćare u Srbiji muči isti problem – berači. Mladi ne žele da ulaze u voćnjake, a pedesetogodišnjaci ili stariji ljudi koji dolaze u berbu žele da rade ali im učinak nije veliki jer su ih, kaže Stefan, “godine stisle“.

– Šteta, jer može da se dobro zaradi, a posao nije naporan. Trenutno je važeća cena dva i po do tri evra za sat, a radi se osam sati – rekao je Stefan.

– U voćnjaku sam svaki dan, kao da idem u firmu na posao, od sedam do pola tri, tri. Posla ima puno, ali jedan mladi bračni par koji se odluči na ovo može sam da se brine o hektaru ili dva pod voćem i da od toga normalno živi u Srbiji – kaže Čonić.

Delišes crven, a zlatna jabuka

U Novom Slankamenu sada preovladala jabuka kao poljoprivredna kultura, a gaji se na nekih 600 jutara (oko 348 hektara).

– Ljudi su voljni da koriste nove tehnologije, iz Italije ili Holandije, a izgradile su se i tri nove hladnjače sa “ulo sistemima“ u kojima može da dočeka maj, jun bez problema i da sa dobrom cenom ode na rusko tržište – objašnjava Stefan.

Sa subvencijama Ministarstva poljoprivrede, Čonići su posadili novi zasad, nabavili sistem za navodnjavanje kap po kap i protivgradne mreže u voćnjaku, a na oranicama, na kojima gaji suncokret, kukuruz i pšenicu, primenjuju savremene agrotehničke mere.

 

– Nismo uzimali antifrost sisteme za voćnjak jer nas naša Fruška gora ovde čuva od mraza. Možemo bez problema da izguramo i zimu sa minus 20 stepeni – pojašnjava Čonić.

Na ovom gazdinstvu primenjuje se moderna sadnja i nove sorte, pa tako imaju 4.000 stabala “super čifa“ crvenog delišesa na jednom hektaru koji daju plod prve klase.

– Gledam da postignem 10 do 15 kilograma jabuke po stablu i izvučem 40 do 60 tona prve klase po hektaru – navodi Stefan, koji se ranije oprobao i sa breskvom i nektarinom, ali, kaže, za to je donedavno bilo problematično tržište u Evropi.

Izbor crvenog delišesa kao jabuke za uzgoj nije bio slučajan.

– Svako ko je bio u Egiptu na moru zna da tamo služe samo crveni delišes od jabuka. Naša jabuka trenutno putuje za Rusiju, ali se nadamo i da će se otvoriti i tržište Arapskih Emirata, gde bi mogla da se postigne cena od evra po kilogramu – izlaže Stefan za Agro TV svoju računicu.

Čonići svoju jabuku predaju zadruzi “Voćar Slankamen“, u kojoj je okupljeno više od 40 zadrugara, koji su pre desetak godina zajedničkim snagama podigli hladnjaču, uz pomoć države. Tamo savremenim tehnološkim procesom do 3.300 tona jabuke svežom mogu da očuvaju i godinu dana, a moderna sortirka pošalje tri ili četiri kamiona jabuke za rusko tržište.

Komentari (0)

Loading