INSULINSKA REZISTENCIJA POSTALA MODA Endokrinolog Macut otkriva kako se uspostavlja dijagnoza
Foto: Printscreen

Endokrinolozi, specijalisti koji se bave složenim hormonskim poremećajima, bolestima metabolizma i šećernom bolešću, u poslednje vreme uočili su da im stiže sve veći broj pacijenata sa zahtevom da se kod njih proceni insulinska rezistencija.

Među njima prednjače mlade žene, koje imaju poremećaj menstrualnog ciklusa ili se leče od steriliteta, a na laboratorijskom testu za utvrđivanje poremećaja šećera u krvi i procenu insulinske rezistencije utvrđen je visok novo insulina.

"Krajnje vreme je da se govori o toj pojavi koja postaje trenutni trend, neka moda u oblasti u kojoj je tako nešto ipak nedozvoljeno. Pandemija korone je samo dodatno ogolila problem u čijoj osnovi leži nerazumevanje ovog stanja, jer insulinska rezistencija nije dijagnoza, već ukazuje da se nešto događa u ćelijama i tkivima, a procenjuje laboratorijskim nalazom", kaže prof. dr Đuro Macut, endokrinolog, zamenik direktora Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

Opasno nepravilno tumačenje

On dalje objašnjava da je to stanje kada pankreas luči više insulina, ali zašto se to dešava čak i lekari ponekad nepravilno tumače i na osnovu samo jednog markera – pokazatelja proglašavaju za insulinsku rezistenciju nešto što to nije!

"Pojedini lekari zbog takvog stanja pacijentu nepotrebno i nekritički propisuju terapiju takozvanim insulinskim senzitajzerima, lekovima koji povećavaju osetljivost ćelija na insulin", upozorava naš sagovornik.

Dr Macut, međutim, podseća da je insulinska rezistencija stanje koje je uzrokovano određenim poremećajima u odnosu šećera i insulina u krvi, a postoji nekoliko bolesti koje mogu da budu uzrok tome, pa se tako izdvaja i nekoliko grupa pacijenata koji treba da se jave endokrinolozima za savet i eventualno lečenje.

Foto: Printscreen

 

"U prvoj grupi osoba su gojazni, zatim ljudi u čijim se porodicama već javljala šećerna bolest tipa dva. Sledeću grupu čine mlađe žene koje imaju poremećaj menstrualnog ciklusa ili koje ne mogu da zatrudne, kao i žene koje su u mladosti imale hiperandrogenizam (maljavost, akne). Ovo stanje češće je kod žena koje imaju sindrom policističnih jajnika i onih koje su tokom trudnoće imale dijabetes (gestacijski, trudnički dijabetes). Takođe ovo stanje je prisutno kod osoba koje imaju kardiovaskularna oboljenja: hipertenziju, povećane masniće u krvi", nabraja profesor Macut, inače član Izvršnog odbora Evropskog endokrinološkog društva.

Objašnjava da oni koji pripadaju nekoj od ovih kategorija, nekada u životu, obično ulaskom u petu deceniju (mlađe žene naravno i ranije), treba da provere da li imaju povišeni nivo šećera u krvi i kakav je bazni nivo insulina.

"To je dovoljno da se za početak uradi analiza. Ukoliko je izmereni šećer u nivou gornjih vrednosti, ove osobe verovatno su u riziku da imaju metabolički sindrom, pored šećera, verovatno imaju i stomačni vid gojaznosti, možda granično povišeni krvni pritisak i holesterol. Tada je vreme za dodatna ispitivanja koja podrazumevaju i test opterećenja na šećer. Onda stižemo do insulinske rezistencije i do razloga da se takve osobe zbog tog stanja leče. Tada se insulinska rezistencija uzima kao uzročnik problema koje oni imaju. Međutim, i tada se za lečenje ne daju odmah lekovi, nego se prvo pacijent upućuje na promenu stila života i navika u ishrani. Ove mere ne treba da propišu nutricionisti ili neki samozvani stručnjaci, već endokrinolog i lekar, specijalista za bolesti poremećaja ishrane. Ne može nutricionista da odredi dijetetski režim nekome ko zaista ima insulinsku rezistenciju", kategoričan je dr Macut.

Dodaje da ljudi, koji su ove analize uradili na svoju ruku ili na preporuku drugih specijalista i dobili nalaz da imaju insulinsku rezistenciju, treba da potraže savet endokrinologa da li uopšte treba da se leče, a ne da dobijaju po dve vrste iste klase lekova, što se neretko događa.

Prvo promena načina ishrane

"Dva do tri meseca mora da se proba s promenom stila života, koji podrazumeva da se promeni način ishrane, da se pridržavaju propisanog dijetetskog režima, da imaju redovnu fizičku aktivnost, a vrlo često je potrebno potražiti i pomoć psihologa. Ako u tom periodu ne uspeju da skinu višak kilograma, pacijentima se daje lek metformin, koji poboljšava osetljivost tkiva na insulin. Mogu se dati i drugi lekovi poput inozitola, ali to određuje isključivo specijalista endokrinolog", kaže doktor

Na pitanje šta se postiže ovim načinom lečenja, dr Macut odgovara da se time zaustavlja progresija insulinske rezistencija ka dijabetesu, odnosno odlaže se šećerna bolest, smanjuje šansa da se dijabetes javi.

Komentari (0)

Loading