OVO JE "AHILOVA PETA" NATO PAKTA U slučaju rat protiv Rusije ovde ih čeka fatalni poraz
Foto: mil.ru

Nezavisna republika od 1990, najjužnija od tri baltičke države graniči se sa ruskom saveznicom Belorusijom na istoku i ruskom enklavom Kalinjingrad na zapadnom boku, piše “Gardijan”. Na ruskoj televiziji stručnjaci su otvoreno urgirali Kremlj da eskalira napad na Ukrajinu uvođenjem vojnog koridora duž područja Suvalki – kratke litvanske granice sa Poljskom – i time odseku Baltik od drugih NATO saveznica.

- Do prošlog novembra ruska vojska je bila prilično daleko od granica NATO. Sada je vojna aktivnost veoma blizu. Uz to, Litvanija leži između teritorije Belorusije i Kalinjingrada, što nas dovodi u stratešku situaciju koja je, takoreći, interesantna – rekao je Gabrijelius Landsbergis, ministar spoljnih poslova Litvanije.

Litvanski ministar odbrane Arvidas Anušauskas rekao je u četvrtak da Rusija već ima nuklearno oružje u baltičkom regionu, i da je ono raspoređeno u Kalinjingradu još pre početka ruske invazije. Predsednik ove baltičke zemlje je još početkom februara, dok su rasli strahovi od invazije na Ukrajinu, rekao da će zatražiti od Sjedinjenih Država da trajno stacioniraju trupe u Litvaniji. Viljnus je takođe saopštio početkom aprila da je u potpunosti prekinuo uvoz gasa iz Rusije i da je prva od 27 zemalja Evropske unije koja se oslobodila energetske zavisnosti od Moskve. U martu je litvanski parlament jednoglasno usvojio rezoluciju kojom se poziva na uspostavljanje zone zabrane letova iznad Ukrajine, pridruživši se apelu zemljama poput Estonije i Slovenije.

Pojačano NATO prisustvo u regionu

Od 2016, nakon ruske aneksije Krima, borbene grupe za “pojačano istureno prisustvo” (EFP) stacionirane su u četiri članice NATO-ovog istočnog boka – Poljska, Estonija, Litvanija i Letonija. Rat u Ukrajini naterao je alijansu da dodatno ojača svoju prisutnost u regionu, sa multinacionalnim bataljonima za slanje u Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Slovačku.

Dok je američki predsednik Džo Bajden uoči invazije na Ukrajinu najavio slanje dodatnih trupa u Estoniju, Letoniju i Litvaniju, vojno prisustvo u Litvaniji se povećalo sa oko 1.200 na 1.600 vojnika i pojačano je novom opremom, poput laganog mobilnog protivvazdušnog sistema “ozelot” nemačke vojske, koji se može koristiti za zaštitu aerodrome od vazdušnih napada. Funkcija ovih vojnih jedinica ostaje podsetnik tvrdolinijašima u Kremlju da će invazija na ono što oni vide kao odmetnute secesionističke nacije bivšeg ruskog carstva automatski izazvati vojni konflikt sa drugim zapadnim evropskim državama. Ali, u njihovom trenutnom stanju, malo je sumnje da će jedinice EFP biti pregažene, piše “Gardijan”.

Nemačko pojačanje kod vojne baze Rukla u Litvaniji sredinom februara
Članice NATO pripremaju na sastanak u junu u Madridu, za koji je generalni sekretar Jens Stoltenberg najavio "resetovanje", a Litvanija - zajedno sa baltičkim susedom Estonijom – poziva alijansu da prilagodi svoj stav u regionu od odvraćanja na ono što naziva “isturenom odbranom”.

-Ono što vidimo u Rusiji i Belorusiji sada je opasna zemlja sa namerom da napada druge suverene države – rekao je Landsbergis.

-To je mač sa dve oštrice – sa jedne strane, Rusija je dokazala u Ukrajini da je regionalna sila u opadanju, a sa druge još uvek može da napravi dosta štete na svom putu ka dole, jer deluje da ne brine o sopstvenim gubicima. Mi moramo da branimo baltičke države, posebno one oje su geografski interesantne Rusiji.

"Osnivački akt neodrživ"

Prema Osnivačkom aktu o međusobnim odnosima, saradnji i bezbednosti, političkom sporazumu potpisanom između NATO i Rusije 1997, postoje ograničenja na to koliko je zapadnih savezničkih trupa dozvoljeno da se razmesti na Baltiku i koliko blizu mogu da budu stacionirane do granice.

Pojačano istureno prisustvo u Litvaniji, koje čini sedam evropskih nacija, a predvodi nemački Bundesvar, mora da se rotira svakih šest meseci uz veliki napor i troškove, sa stotinama vozila koja se transportuju putem, železnicom ili vazduhom pre svake promene. Dok zemlje poput Nemačke i Velike Britanije ostaju posvećene osnivačkom aktu, Litvanija i druge države iz regiona kažu da dokument više nije održiv kao sporazum.

- Smatramo ga ništavnim nakon onog što je Rusija uradila. Nova stvarnost koju moramo da prihvatimo je da sporazumi koje je izgradili staro bezbednosno okruženje sa Rusijom više ne postoje. Moramo da pogledamo to novim očima. Mora da postoji stalno vojno prisustvo sa svime što je potrebno za odbranu neba, mora i kopna baltičkih država – istakao je Landsbergis.

Estonska premijerka Kaja Kalas je prošle nedelje rekla da alijansi trebaju “ratne borbene sposobnosti” i trajne baze u tri baltičke zemlje, sa divizijom u regionu od po 25.000 trupa po svakoj zemlji, što je daleko više od bataljona sa oko 1.000 vojnika ponaosob.

- Pitanje koje treba da postavimo je sledeće: kakva će biti nova globalna bezbednosna arhitektura sveta nakon ovog rata? Trenutno, mi smo reagujemo na ono što se dešava u Ukrajini. Ali to mora da se promeni. Moramo da počnemo da razmišljamo u strateškim pojmovima – istakao je Landsbergis.

"Ahilova peta"

Suvalki je mali region oko istoimenog grada na severoistoku Poljske kod granice s Litvanijom. Grad Suvalki je svega 30 kilometra udaljen od granice s Litavnijom, a istoimeni region je šumovit, močvarni teren sa jezerima, ima najmanju gustinu naseljenosti a u njemu nema ni industrije ni aerodroma. Njegova topografija se u Prvom svetsku ratu pokazala kao prepreka za nemačku vojsku.

NATO procenjuje da je upravo to područje najznačajnije i ključno za alijansu, jer ako dođe do sukoba sa Rusijom na Baltiku, upravo tuda bi trebalo da prođe NATO vojska do ugroženih područja. Uski kopneni koridor bio bi se ključan za prebacivanje NATO snaga na Baltik.

Ali, tu su ruske snage iz enklave Kaljiningrad, kao i one grupisane u Belorusiji, koje alijansa smatra de fakto delom ruske vojske. Sinhronizovani napad sa boka odsekao bi Baltik i Poljsku i omogućio ruskim trupama da za kratko vreme – prema studiji RAND-a iz 2016. za svega tri dana - pregaze Litvaniju, Estoniju i Letoniju, zbog čega se koridor i smatra “Ahilovom petom”.

NATO je pre pet godina u tom području razmestio više od 3.000 vojnika podeljenih na borbene grupe. Ključna odbrana koridora poverena je Poljskoj, a stručnjaci se najviše plaše brze mogućnosti mobilizacije ruske vojske.

Hipotetička odbrana koridora predviđa udar na Kaljiningrad a možda i Sankt Peterburg. Prema RAND-u, za odbranu tog područja trebalo bi sedam mehanizovanih brigada, iako nije poznato koliko je to realan scenario.

Rusija bi se preko Belorusije i koridora mogla povezati sa enklavom Kaljiningrad i dalje dobiti drugi izlaz na Baltičko more. A ako bi napala Baltik, Poljsku ili druge saveznice NATO, alijansa bi prema Članu 5 morala da odgovori i zaštiti svoju članicu, što bi dalje značilo uvlačenje u veći sukob od onog u Ukrajini.

Takođe, Moskva stalno upozorava neposredne baltičke susede Finsku i Švedsku da se drže dalje od NATO, dok je londonski “Tajms” preneo da bi dve zemlje već ovog leta mogle da uđu u alijansu.

Sve najnovije informacije o ruskoj vojnoj operaciji u Ukrajini možete pogledati OVDE.

Komentari (1)

Loading
Zoran

17.04.2022 10:21

Nek malo pogledaju sta imaju oko sebe