Jedna od njih pojavila se na Fejsbuku, gde autorka tvrdi da je pronašla takozvani „NATO sneg“ – grudvu snega koja se, navodno, ne topi čak ni kada se duže drži u toploj kuhinji.

Slovenka je pozvala ljude da i sami sprovedu test i objavila fotografije snega, uz tvrdnje:

„Kada sam je duže držala iznad plamena, iz nje nije kapnula ni kap vode. Umesto toga, iz grudve se dizao crni dim i osećao se jak neprijatan miris.“

Objava je brzo postala viralna i širila se u Fejsbuk grupama sa velikim brojem članova, dok su neki korisnici pokušavali da ponove eksperiment i objavili snimke.

Viralni eksperimenti: Ljudi testiraju neobični sneg

Jedna korisnica u svom snimku izjavila je:

„Već sam otopila trećinu grudve, a nijedna kap vode nije pala.“

Međutim, stručnjaci objašnjavaju da se radi o potpuno prirodnom procesu i da tvrdnje o „neuništivom snegu“ nisu tačne.

Objašnjenje stručnjaka: Nije zavera, već fizika

Meteorolozi i fizičari ističu da je fenomen potpuno prirodan. Kada plamen upaljača dođe u kontakt sa lednom grudvom, dešavaju se sledeći procesi:

• Led se topi lokalno i vrlo brzo, dok se voda odmah isparava zbog male količine i velike koncentracije toplote.

• Deo otopljene vode može se ponovo zalediti ako je površina snega dovoljno hladna.

• Ako je led veoma čist ili hladan, efekat topljenja može biti gotovo neprimetan ljudskom oku.

Stručnjaci naglašavaju:

„Plamen upaljača prenosi malu količinu toplote, dok led ima veliku latentnu toplotu topljenja. Zato sneg 'proguta' energiju pre nego što se vidljivo promeni.“

Zašto sneg postaje crn pri zagrevanju?

Autori eksperimenata primećuju da se sneg često pocrni kada se zagreva upaljačem, a razlog je nepotpuno sagorevanje gasa. Nastale čestice čađi se zadržavaju na snegu, što vizuelno daje efekat „crnog dima“.

Sublimacija – fizika koja objašnjava fenomen

Sličan eksperiment rađen je i u SAD-u, gde je meteorolog Majk Stoun objasnio da se prilikom zagrevanja snega dešava sublimacija – proces u kojem supstanca prelazi direktno iz čvrstog u gasovito stanje.

Profesor hemije i biohemije dr Tandi Grabs sa Univerziteta Stetson dodaje da bi se grudva vremenom ipak otopila i kapljice vode bi se pojavile, ukoliko bi se plamen držao dovoljno dugo i zagrejala veća količina snega.

BONUS VIDEO