MALO KO ZNA KAKVA SE JEZIVA ISTINA KRIJE IZA PESME „BACILA JE SVE NIZ RIJEKU“: Posle ovoga više je nećete moći slišati, a da ne zaplačete (VIDEO)
Foto: Printscreen/instagram

Indeksi su jedna od omiljenih grupa, koja je postojala u periodu od 1962. do 2001. godine, kada je preminuo pevač Davorin Popović. Bili su poznati po prelepim baladama, od kojih se ježila koža, a jedna od najpoznatijih je svakako pesma „Bacila je sve niz rijeku“.

Indeksi su jedna od omiljenih grupa, koja je postojala u periodu od 1962. do 2001. godine, kada je preminuo pevač Davorin Popović. Bili su poznati po prelepim baladama, od kojih se ježila koža, a jedna od najpoznatijih je svakako pesma „Bacila je sve niz rijeku“.

„Uvek govorim istinu, sve priče u mojim pesmama su istinite. Koje god pesme da se setite, sve su to prave priče. Nija baš sasvim moja priča, dve su priče spojene u toj pesmi.“ – rekao je svojevremeno Monteno.

Šta se krije iza stihova?
Iza stihova se kriju ljubavni jadi dvojice momaka. Kemala Montena i Davorina Popovića, koji su deo života ostavili u ovoj pesmi. Preneli su svoju tugu u tekst pesme i obeležili naredne generacije, kojima su teški stihovi pomogli da se izbore sa sopstvenom tugom i ljubavnim problemima.

Ideju za pesmu je dao basista benda, Fadil Redžić, koji je bio u Sovjetskom Savezu na turneji sa drugim bendom.

„Stajala je usred bašte ko najljepši cvijet
Kao da je dio mašte i muzike te
Slušala je pjesmu moju posljednju što pjevam njoj
Sad joj kažem zbogom draga a bila je život moj“ opisuje Kemalove muke sa devojkom iz Čapljine.

„Bio sam daleko od drage, već sam bio u braku, onda me uhvatila tuga pa sam zasvirao na gitari i odsvirao to. Onda sam dao Kemi i on se zaljubio i to je sročio, a meni se to nije svidelo u prvi mah, taj tekst, usred bašče… ali posle mi je odgovarala, izuzetan tekst“ rekao je svojevremeno Fadil.

Zadatak da napiše tekst, Kemalu je došao u pravom trenutku. Nalazio se usred ljubavne patnje za misterioznom devojkom iz Čapljine.

„Šta ću, zaljubio se… Pođem ja u Čapljinu nju potražiti, odem onim ćirom do tamo. Lutam, gledam hoću li je negde sresti, ništa ne znam, ni gde živi, ma ništa… I idem tako po onoj Čapljini, leto, osamdeset stepeni, i ođednom, na nekom ćošku, stoji ona, bosa, a oko nje – cveće. Prodaje cveće. I meni tako ta slika ostane. Otud ti je ‘stajala je usred bašte ko najljepši cvijet'“...

Ceo tekst pročitajte na sajtu penzionisani.rs!

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading