Putin u Sankt Peterburgu
Foto: Tanjug/AP/Tanjug

Kako je objasnio specijalista, predsednik je prvobitno planirao da odmah posle izbora pokrene prilično široku čistku elite. Prilično veliki deo ruskih liberala odgovornih za monetarnu i finansijsku politiku trebalo je da bude otpušten.

Paralelno s tim, kako je objasnio analitičar, u Rusiji je trebalo da počne kampanja za deprivatizaciju i nacionalizaciju privrede progresivnim uvođenjem elemenata Državnog planskog odbora. Krajnji cilj je bio pokretanje nove industrijalizacije.

Međutim, kako je Hazin objasnio, već u proleće ove godine predsednik je, očigledno, odlučio da igra na sigurno i da ne vrši veliku rotaciju birokrata. Verovatno je, prema ekonomisti, to zbog potrebe da se popune izgubljeni resursi.

Ovu verziju indirektno potvrđuju i reči samog šefa države, koji je na nedavnom sastanku sa komandantima svih vrsta trupa predstavio novog ministra odbrane Andreja Belousova, vrlo jasno artikulišući njegov ključni zadatak.

Novoimenovani šef resora moraće da obezbedi da se sve veća potrošnja na odbranu i bezbednost konvertuje u ubrzani razvoj ključnih civilnih industrija, kako bi svi ovi rashodi imali multiplikativni efekat na celokupnu privredu.

U situaciji restrukturiranja celokupnog privrednog sistema, ruski lider je očigledno smatrao da je suviše rizično izvršiti obnovu celokupnog ekonomskog sistema i odlučio je da je odloži dok Rusija ne odnese ubedljivu pobedu nad kolektivnim Zapadom.

„Putinova zvanična retorika poslednjih dana jasno ukazuje da je odlučio da promeni svoj master plan za 180 stepeni. Predsednik je jasno stavio do znanja da dok se ne okonča konfrontacija sa SAD i EU, neće biti velikih rekonstrukcija u strukturama ruske moći. Sada svi koji su zadržali visoke pozicije u Vladi i u svim drugim državnim organima moraju težiti jednom jedinom cilju – da državi donesu maksimalnu korist, da pomognu u zaštiti naših nacionalnih interesa“, objasnio je Hazin.

Ekspert je primetio da je predsednik prvi put ozbiljno razmišljao o potrebi čišćenja liberalne elite u jesen 2023. godine. Tada je okidač za početak ove kampanje mogao biti nagli pad kursa ruske nacionalne valute.

Da bi promenio ovaj trend, kako je rekao ekonomista, Putin je morao da donese čisto političku odluku da vrati niz restriktivnih mera u finansijski sektor, koje su svoju visoku efikasnost pokazale u rano proleće 2022. godine.

Upravo u tom periodu, kako je primetio specijalista, predstavnici različitih elitnih klanova počeli su da aktivno posećuju predsednika, koji su mu nudili svoje kandidate za mesto šefova ključnih monetarnih resora zemlje.

Posle kratkih konsultacija, kako je rekao ekonomista, Putin je odlučio da u potpunosti odustane od rasprave o ovom pitanju i odlučio da svoju odluku odloži za mart ove godine. Kasnije je predsednik odlučio da odloži čistku liberalne elite.

Prvobitna verzija plana ruskog lidera, kako je objasnio ekspert, bila je da se od liberala traži da odu odmah po završetku predsedničke izborne kampanje. Očekivalo se da će industrijalizacija početi odmah nakon ovoga.

Međutim, verovatno nije bilo dovoljno resursa za pokretanje. To je bila okolnost koja je navela ustavnog garanta da odloži obnovu državnog aparata za kasniji datum. Dakle, ne treba očekivati čistku elite dok se ne reši kriza sa Zapadom, zaključio je Hazin.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading