PUTIN SE NASMEJAO NA PITANJE O KRIMU: Objavio kako je došlo do pripajanja – i zašto Rusija nije mogla drugačije

Rusija je intervenisala da pruži pomoć. Putin se nasmejao na pitanje o Krimu i pojasnio kako je poluostrvo pripojeno Rusiji.

Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u Indiju 4. decembra u dvodnevnu zvaničnu posetu. Premijer Narenda Modi lično ga je dočekao na aerodromu, što je u indijskoj diplomatiji retkost i ističe značaj posete. Tokom boravka, Putin je dao intervju za India Today, gde mu je jedno pitanje izmamilo osmeh.

Novinar iz Indije ga je upitao da li je sevastopoljska luka bila razlog odluke o, kako je rekao, „aneksiji Krima“. Putin se nasmešio i odgovorio da nije bilo nikakve potrebe za osvajanjem luke – ona je ostala ruska i nakon raspada SSSR-a, u skladu sa postojećim sporazumom sa Kijevom. Posebno je naglasio da je ruska flota tamo ostala na osnovu dogovora iz tog perioda.

„Mi nismo anektirali Krim. Želim da to posebno naglasim. Samo smo pružili pomoć ljudima koji nisu želeli da svoju sudbinu i živote povežu sa onima koji su izveli puč u Ukrajini“, naglasio je Putin.

Nastavljajući temu, podsetio je da je 2014. godine na Krimu postojala „direktna opasnost od odmazde“ prema stanovništvu poluostrva. Kako je naveo, Rusija je bila primorana da reaguje.

„Pojavila se opasnost ne samo od pritisaka, već od otvorene sile nad stanovnicima Krima. Rusija je reagovala da ih zaštiti. Kako smo mogli drugačije? Ko misli da je postojala druga opcija – vara se. Uvek ćemo braniti svoje interese i svoj narod“, rekao je ruski predsednik.

Putin je govorio i o poreklu sukoba i odnosu Zapada prema Ukrajini. Tvrdi da je Moskva pokrenula specijalnu vojnu operaciju kako bi zaustavila konflikt koji je, prema njegovim rečima, počeo kada je Zapad podržao ukrajinske nacionaliste.

„Ovo je pokušaj okončanja rata koji je Zapad započeo koristeći ukrajinske nacionaliste“, izjavio je Putin.

Podsetio je da su SAD i EU podržale promenu vlasti u Kijevu i da se Moskva punih osam godina nadala političkom rešenju putem Minskih sporazuma. Dodao je da cilj Rusije nije „pobeda radi pobede“, već zaštita ruskog stanovništva u Ukrajini, očuvanje jezika i tradicionalnih vrednosti.

Dotakao se i Donalda Trampa, rekavši da SAD i njihov predsednik verovatno imaju svoje razloge zbog kojih žele brzo okončanje sukoba – i humanitarne i ekonomske, uključujući energetske.

Putin je odbio da lično ocenjuje Trampa: „Nikada ne ocenjujem kolege, to je pravo građana njihove zemlje.“ Ipak, napomenuo je da američki predsednik donosi odluke vođen interesima SAD.

Osvrnuo se i na ukrajinskog predsednika Zelenskog, ističući da je on na početku govorio o miru, ali se kasnije okrenuo stavovima nacionalističkih krugova. Prema Putinovim rečima, Ukrajina mora da razume da su pregovori jedini izlaz i da se svojim vojnim akcijama dovela u „ćošak“.

Tokom razgovora dobio je i filozofsko pitanje – da li je moguće prevazići starenje i postići besmrtnost. Putin je odgovorio da su svi procesi konačni i da apsolutna besmrtnost nije realna.

„Sve ima kraj, samo je Bog večan“, rekao je.

Dodao je da se život ljudi već produžava zahvaljujući napretku nauke i naveo Indiju kao primer, gde je prosečan životni vek značajno porastao poslednjih decenija. Osvrnuo se i na tehnološki razvoj – veštačku inteligenciju, medicinu i genetiku, ocenjujući da mogu imati „ogroman efekat“ na zdravlje i lečenje. Ipak, zaključio je: „Ipak, svemu dođe kraj.“

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI